Branislav Nušić: utemeljivač srpske komediografije

Branislav_Nušić_1904_2
Branislav_Nušić_1904_2

Branislav Nušić (1864–1938) je srpski književnik koji se ostvario u raznolikim žanrovima: pisao je drame, romane, eseje, kratke priče, feljtone. Ipak, najpoznatiji je kao veiki komediograf, onaj koji je uz Jovana Steriju Popovića, utro put srpskoj komediografiji.

Branislav Nušić, ili Alkibijad Nuša, rođen je 20. oktobra u Beogradu. Zanimljivo je da je kuća u kojoj je po rođenju živeo bila na mestu današnje Narodne banke Srbije. Nušićev otac Đorđe bio je trgovac žitom, no ubrzo po Nušićevom rođenju, gubi bogatstvo, pa se sa porodicom seli u Smederevo. U ovom srpskom gradu Branislav Nušić provešće svoje

detinjstvo i započeće svoje obrazovanje. Iako i gimnaziju upisuje u Smederevu, ipak će maturirati u Beogradu. U daljem obrazovanju opredeljuje se za pravne nauke. Nušić prvu godinu prava završava u Gracu, ali konačno će diplomirati u Beogradu, 1886. godine. Ovaj budući veliki srpski književnik će tri godine ranije promeniti svoje ime i prezime i zvati se tada onako kako je i danas u srpskoj književnoj tradiciji poznat.

Nušić će u srpskoj književnosti ostati upamćen po tome što mu ni kritika ni vlasti, uprkos tome što je u narodu oduvek bio omiljen, nisu bile naklonjene. Tako će njegova prva komedija Narodni poslanik, koju piše 1883. biti objavljena čak trinaest godina kasnije! Naime, tadašnji upravnik Narodnog pozorišta, Milorad Šapčanin, rešio je, uprkos tome što je rukopis dobio dobre ocene kritičara, da dramu prosledi na proveru Ministarstvu policije. Nušić je morao čekati više od čitave decenije da je dobije natrag. Ovo je bio samo početak večite borbe ovog srpskog književnika. Njegove drame, u kojima je izvlačio na videlo dana sve mane srpskih vlasti i birokratije, imale su vrlo neobične istorije objavljivanja.

Još duže je na objavljivanje čekala drama Sumnjivo lice. Napisana 1887/8, ona će biti postavljena na scenu čak 35 godina kasnije! Ni ovaj sled događaja ne čudi, jer je u njoj Nušić svojim britkim perom i nizom komičnih situacija ismejao upravo policijski aparat koji je njegovu prvu komediju morao da iz „nekog” razloga zadrži duže nego što je to uobičajeno.

Uslediće potom još teže godine za mladog srpskog književnika, već uveliko poznatog po oštroj pisanoj reči. Zbog pesme Dva raba, u kojoj se kao motiv javlja ismevanje same dinastije, završava u zatvoru, gde je proveo narednih godinu dana. Nušić ni u ovom periodu ne prestaje s pisanjem. Tako u ovo vreme sastavlja svoje Listiće.

Po izlasku iz zatvora, Nušić će nastaviti pisanje u svom maniru – kroz humor, katkada ironično-satirični ton, a pre svega kroz verbalnu komiku i naročito naglašen scenski pokret junaka, on stvara dela izuzetne vrednosti. Iako je prvobitno bio kritikovan, danas se jasno vidi da kod Nušića ne postoji direktna kritika. On prikazuje naše društveno stanje onakvo kakvo jeste – bez ulepšavanja, ali i bez kakvog idiličnog pristupa i stava da će se, na kraju, ljudi naprasno promeniti kada ih neko nauči pameti. U njegovim pričama to neretko deluje simpatično, a u dramama, suprotno tome, to stvara dozu kritičkog.

Po izlasku iz zatvora, Nušić će pisati u nešto blažem tonu, ali ne napuštajući ipak svoj ustanovljeni pristup. Biće postavljen za ministra spoljnih poslova, a 1900. i za ministra prosvete. Godine 1904. biće i upravnik Narodnog pozorišta. U poznijim godinama, upravljao je i Narodnim pozorištem u Sarajevu.

Nušić je za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti postavljen 1933. godine. Ipak, možda čak i već čast, koja je svedočila koliko je odistinski voljen u narodu, jeste velika proslava njegovog jubilarnog 60. rođendana, 1924. godine.

Nušić umire u Beogradu 1938. godine. Iza njega je ostao veliki doprinos razvitku našeg pozorišta i drame.

Bogato Nušićevo stvaralaštvo otuda ne treba da ostane nepoznato. Pored drama koje uveliko zauzimaju najviše mesto u srpskoj književnosti, poput Narodnog poslanika, Sumnjivog lica, Gospođe ministarke, Ožalošćene porodice, Dr i Pokojnika i drugih, mi smo odlučili da Nušičevu prozu izvučemo sa polica antikvarnih knjiga, te objavljujemo i Male priče, Konferencije, njegove feljtone u Ben Akibi itd.

Uz Nušića, u Portalibrisovoj ediciji „Otrgnuto od zaborava” su i knjige manje poznatih i zaboravljenih pisaca, poput Koste Hristića, Ilije Vukićevića, Paje Markovića Adamova, Stojana Živadinovića, ali i poznatijih imena, kakva su ona srpskih romantičara Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja, Đure Jaksića, Laze Kostića.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *