Живојин Павловић (1933–1998) један је од најзначајнијих књижевних и филмских стваралаца друге половине XX века и представник црног таласа. Резултат његовог тридесетогодишњег рада су бројни филмови, романи, приповетке, прозни фрагменти, дневнички записи и есеји. Добитник је важних награда за сценарио и режију: „Златна арена” у Пули, „Сребрни медвед” у Берлину, „Златни лав” у Венецији. Носилац је престижних признања за књижевност – Андрићеве награде, награде „Исидора Секулић” и двоструки добитник Нинове награде. Нека од најпознатијих Павловићевих дела су филмови „Буђење пацова”, „Заседа”, „Кад будем мртав и бео” и романи „Зид смрти” и „Лапот”.