Тадија Костић (1863–1927) је српски реалистички писац, свештеник, вероучитељ, новинар. Иако се најпре определио за свештенички и просветни позив, привукла га је политика. Књижевни рад почиње објављивањем приповетке Зао глас, у листу Таково, који потом наставља у Босанској вили, Бранковом колу, Делу итд. Због доследно реалистичког опуса и ди­сконтинуитета са тадашњим књижевним тенденцијама врло брзо након смрти његово стваралаштво бива заборављено.