Сретен Л. Поповић (1820–1890) је потомак чувене породице Поповића. Његов деда, Павле Поповић, учествовао је у Првом и Другом српском устанку и био је члан Правитељствујушчег совјета, а отац, Лазар Поповић, био је писар кнеза Милоша Обреновића. Настављајући традицију, Сретен је био лични секретар кнегиње Љубице, председник Апелационог суда и члан Касационог (Врховног) суда Србије. Од оца је наследио списатељски дар, те је своја истраживања о историји српских предела и утиске с путовања преточио у књигу „Путовање по Новој Србији” 1879. године.