Живот и рад Вука Стефановића Караџића Љубомира Стојановића представља капитално, монументално дело које стреми да обухвати целокупан допринос једне од најзначајнијих личности српске културе.
Ово капитално дело објављено је први пут 1924. године, а прва замисао о потреби систематичног представљања Вуковог живота и рада потекла је још 1914. године. Српска академија наука и уметности намеравала је да свечаном седницом у септембру те године обележи стогодишњицу објављивања Вукове прве књиге. Том приликом било је планирано излагање Љубомира Стојановића о Вуковом стваралаштву до 1818. године. Међутим, Велики рат омео је сва друштвена догађања, али је рукопис Стојановићевог излагања остао сачуван у Академији. Аутор Живота и рада Вука Стефановића Караџића наставио је свој рад након рата, проширивши почетно излагање и 1924. године дао нам до тада најцеловитији опис Вукове биографије.
Иако је добро позната чињеница да је Вук још за свог живота постао најзначајнија личност српске културе и језика, док читамо ову књигу, постајемо свесни колико је необично и готово невероватно шта је успео да постигне за, из данашње перспективе, врло кратко време. За свега педесетак година његовог књижевног и научног рада српска култура добила је свој реформисани језик и писмо, добили смо нову поетику, нове циљеве књижевности и нов начин размишљања о сврси писаног стваралаштва; Вук Караџић је неоспорна снага радикалне промене образовања, демократизације уметничког стварања и темељ развоја српске културе кроз читав деветнаести век.
Почетком 19. века Вук доноси идеје на којима почива српски романтизам – афирмација народне књижевности и језика, популаризација општег образовања и описмењавања, буђење националне свести и политичка начела ослобођења и уједињења Срба који живе у две велике, конфликтне царевине. Не само романтизам већ и реализам, па и сви уметнички покрети деветнаестог и првих деценија двадесетог века дубоко су ослоњени на Вуков рад. Тек ће се Црњански у својим делима побунити против Вуковог језика и покушати свој отклон од општеприхваћених (и већ клишеизираних) начела Вукових замисли.
Велики песници који обележавају оно што данас сматрамо великом Вуковом победом – од Бранка Радичевића и Његоша, преко Ђуре Јакшића, Лазе Костића и Змаја велики су настављачи Вуковог рада и не можемо их ни замислити без Вукове борбе за српски језик и правопис.
Чак и ако бисмо очекивали да реализам, реакционаран према темама и приступу позног романтизма буде у неком сукобу са Вуковим идејама, управо је супротно: кроз развој фолклорног реализма народни језик, израз и друштвени проблеми села апсолутно доминирају овом стилском формацијом.
Народни устанци, буне и борбе за ослобођење не престају ни након што је Србија постала међународно призната држава, па се Вукова начела активирају кроз велико уједињавање националних снага крајем деветнаестог века. Српски модернисти, упркос свим страним утицајима (у првом реду француским) не само што остају одани Вуковом језику већ га унапређују и доводе до нових степена израза. Велики стилисти модерне предвођени Богданом Поповићем и Јованом Скрелићем коначно српском језику дају облик и изражајне могућности о којима је сањао и за које се читавог живота визионарски борио Вук Караџић.
Чак и ако су се након Великог рата јављале идеје о другачијем језику, није лоше присетити се да је и једини српски нобеловац у својој дубокој сржи велики настављач Вукових идеја.
Иако можемо претпоставити да је Вук био врло свестан важности својег рада, не можемо веровати да је могао и да очекује далекосежне последице свог животног стремљења. Данас је врло тешко отргнути се од утиска да је Вукова реформа била лак, природан и логичан процес који би се и без Вука морао десити. Значај књиге Живот и рад Вука Стефановића Караџића лежи у њеном систематичном, јасном приступу Вуковој биографији као интегралном делу његовог рада. Тек читајући ову књигу ми добијамо увид у то са каквим се све тешкоћама суочавао један обичан човек.
Не можемо без дивљења да разматрамо Вукову борбу, неприлике и сукобе са изузетно моћним противницима његове реформе, црквеним великодостојницима, књижевницима доминантних токова, српским али и аустријским властима. Вук се суочавао са финансијским тешкоћама, није имао личних средстава за штампање, врло често је био жртва цензуре; српске власти су забрањивале штампање свих књига писаних реформисаним писмом; оспоравали су му било какав научни допринос, исмевали и клеветали у дневној штампи; у Србији су га сумњичили да је аустријски шпијун, док га је у Бечу пратила полиција као турског уходу; на све ово долазе и породични проблеми (сетимо се да га је само двоје деце надживело), болест и сиромаштво.
Међутим, посве је невероватан пријем његовог рада у Европи и Русији, који га је и учврстио у вери да се налази на правом путу. Кључну улогу у овоме има велика морална али и финансијска подршка Јернеја Копитара, као и дивљење према српској народној поезији највећих европских интелектуалаца деветнаестог века, Јохана Волфганга Гетеа, браће Грим, Пушкина.
Незанемарљива је и подршка коју добија на широком словенском говорном подручју, из Русије, где је добио почасни докторат и бројна државна одликовања и ордење за допринос развоју словенске културе.
У десет одељака и укупно педесет поглавља Живота и рада Вука Стефановића Караџића Љубомир Стојановић даје хронолошки преглед Вукове биографије од рођења до смрти, пратећи паралелно, у прецизно одређеним временским периодима, Вуков приватни живот и његову професионалну каријеру те борбу за српски књижевни језик и правопис.
Ово монументално дело Љубомира Стојановића значајно је и стога што представља и систематизује бројну изворну грађу, од које је најзначајнији обиман, раније необјављен, фонд писама из Вукове личне преписке и преписки са значајним личностима; с обзиром на то да је целокупна преписка дата у свом аутентичном облику, само хронолошки преглед ових писама већ сам по себи сведочи о историјском развоју српскога језика због чега се она могу сврстати у најзначајније споменике српске језичке културе.
Без обзира на то што Стојановић не анализира превише обимну архивску грађу коју је овде објединио, она представља најдрагоценији извор за било које даље проучавање Вуковог живота и рада управо због своје систематичности и веома јасног хронолошког прегледа Вукових разноврсних делатности. Сва дела која је Вук објавио нашла су своје прецизно одређено место у овој књизи.
Као посебну реткост Љубомир Стојановић доноси и прилоге на крају књиге Живот и рад Вука Стефановића Караџића, као што су, на пример, Вуков дневник трошка у години 1856. и Хронолошки преглед Вукових путовања и бављења у различним местима који сликовито сведоче не само о конкретним биографским подацима већ и о детаљима веома занимљивим за приватну, грађанску историју Србије и Европе у деветнаестом веку.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге мање познате биографије и књижевне критике: Лаза Костић (О Јовану Јовановићу Змају), Јован Скерлић (Јаков Игњатовић), Веселин Чајкановић (Вергилије и његови савременици), Јаша Продановић (Вук Караџић и Милош Обреновић) и многе друге.
Књигу Живот и рад Вука Стефановића Караџића можете купити ОВДЕ, а сва дела Љубомира Стојановића ОВДЕ.