Trpen-spasen je nedovršeni roman Jakova Ignjatovića iz 1874. godine. Ovaj roman svoj nastavak dobio je u drami Adam i berberin iz 1879. Fabula je jednostavna – u centru dešavanja nalazi se berberin ili, kako se to u romanu kaže, „berberski subjekt” Đoka Glađenović. On je zaljubljen u ćerku svog „principala” Makse Svilokosića, Milevu, ali mu ta ljubav nije uzvraćena, Mileva voli „laćmana” Predića. Ipak, fabula romana Trpen-spasen nikako se ne bi mogla svesti na nekakav banalni ljubavni trougao. Stvari će se u samoj radnji dodatno zakomplikovati različitim odnosima na ljubavnom planu, a sve to ima za cilj da nam kao čitaocima prikaže isečak iz života ljudi toga vremena kroz niz zanimljivih ličnosti koje se u delu pojavljuju.
Odnos koji pisac Jakov Ignjatović ima prema ličnostima i dešavanjima u delu bi se najpre mogao okarakterisati kao humorističan, uz prisustvo ironičnog elementa. Naime, za razliku od nekih drugih dela Jakova Ignjatovića, kao što su Večiti mladoženja ili Milan Narandžić, u kojima preovlađuju ozbiljniji tonovi, gde se prikazuju neobični tipovi ličnosti i njihove sudbine i sl., u romanu Trpen-spasen pisac kao da želi da stvori svojevrsnu veselu i razdraganu atmosferu. Određena doza ironije, blagog podsmeha, karikiranja jeste prisutna, ali celokupni utisak koji delo ostavlja na čitaoca jeste takav da ono izaziva simpatije, mami osmeh, a ne pokreće neka isuviše ozbiljna pitanja ili probleme. Čak ni crta koja podrazumeva ironiju i podsmeh nije previše naglašena, iako je u celom delu prisutna. Na primer, u jednom trenutku će Đoka i Mileva jedno drugom dati drugačija imena od onih koja zaista nose, pa će se nazivati Emilijom i Emilom. Ovakvim postupkom pisac jeste izrazio svoj ironični stav prema ovim likovima – prikazao ih je kao pomodare, koji lako idu za modom svog vremena, uzimaju strana imena kako bi zvučala otmenije, a i kako bi više ličila na imena iz ljubavnih romana i sl. Ipak, celokupni utisak koji ostavlja na čitaoca jeste šala, zabava, smeh, pa i simpatije prema ovim dvama likovima, a nikako čist grubi podsmeh i puko ismevanje negativnih osobina, kao što bismo to mogli očekivati u delima nekih drugih autora.
Ovakav odnos Jakov Ignjatović zadržava i kada su neka ozbiljnija pitanja posredi, npr. neka moralna. Na primer, iako Đoka Glađenović voli Milevu, tj. Emiliju, voli on i neke druge junakinje romana Trpen-spasen – Saliku, Teklu Špicider, pa čak i prema gospođi Femi i karikaturalno predstavljenoj gospođi Gicanki ume da gaji takva osećanja. Pritom mu ni njihov novac nije suvišan, štaviše, vrlo je poželjan. Pa opet, uz sve to, mi ga kao čitaoci ne osuđujemo, već se prvenstveno zabavljamo dok pratimo njegove dogodovštine. Sa moralne strane nije se idealno poneo ni prema gospodinu i gospođi Gican jer ih je samoinicijativno sam lečio ne bi li uzeo novac koji su nameravali dati doktoru, ali ni tu epizodu ne doživljavamo previše strogo.
U delu Trpen-spasen Jakova Ignjatovića pojavljuju se i brojni drugi likovi, a svi zajedno pružaju čitaocu priliku da prati njihove dogodovštine i valjano se zabavi.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdati i drugi romani iz srpske književnosti: Branimir Ćosić (Pokošeno polje, Vrzino kolo, Dva carstva), Borisav Stanković (Nečista krv, Gazda Mladen, Pevci), Dragutin Ilić (Hadži Đera, Gospođa Marija, Hadži Diša), Ivo Ćipiko (Pauci, Za kruhom), Todor LJ. Popović (Gila), Atanasije Stojković (Aristid i Natalija) i mnogi drugi. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Sva dela ovog autora pogledajte OVDE.