Skip to content Skip to sidebar Skip to footer
Ćir | Lat

Sa starih žica Stevana P. Beševića

Sa starih žicaZbirka Sa starih žica Stevana P. Beševića je biser filozofske i socijalno nadahnute poezije, čiji zaborav predstavlja veliki gubitak za sveukupnu sliku o srpskom pesničkom stvaralaštvu, ali i za same čitaoce i proučavaoce.
Naša je kulturna baština bolno oštećena u mnogim epohama – izvesni krutičari odbacivali su talentovane pisce i pesnike jer prema njihovim kriterijumima nisu bili iznad crte kvaliteta, politička nepodobnost takođe je u raznim vremenima ove naše relativno kratke istorije književnog stvaranja (prve umetničke stvaraoce u modernom smislu imamo tek od epohe romantizma, za razliku od mnogih drugih evropskih kultura) bila razlog da se određeni vrhunski stvaraoci odbace i da time budu zbrisani iz anala nacionalne kulture, ali svakako je najstrašnije kada se određeni autor jednostavno zaboravi, ne primeti, ne istakne, ne spominje u kulturnoj javnosti, nije deo antologija niti studijskih i školskih programa i to iz razloga – nepoznatog. Takav je slučaj sa narečenim Stevanom P. Beševićem, odnosno sa njegovim pesničkim zbirkama, a najpre sa knjigom U gradu radosti, kao i sa ovom filozofski-socijalno nadahnutom skupinom vrhunskih poetskih ostvarenja pod imenom Sa starih žica.
Sam naslov intrigantan je i simpatičan. Još Bora Stanković nekako nam je skrenuo pažnu na lepotu čuvanja onog nečeg starog, pišući svoju legendarnu rečenicu: „Staro, staro mi dajte…”
Ali Sa starih žica je naslov koji pesnik Stevan P. Bešević upotrebljava sa drugačijim, a opet donekle sličnim razlogom. On je poznat kao kritičar stvarnosti, iz čega se može zaključiti da je pobornik tog „starog”, a protivnih novog, modernog, dekadentnog, sumnjivog… Ipak, ova zbirka ima možda pre vezu sa starim u kontekstu kvalitetne poetske tradicije, na koju se ona i naslanja, i sa kojom ima zajednički najvažniji kvalitet, a koji je definisao još Bogdan Popović da je pesma cela lepa. I mnogo je takvih primera sjajnih pesama u zbirci Sa starih žica, ali one su ne samo estetski posebne već imaju izuzetnu dubinu misli, baš kao što je slučaj sa filozofskom poezijom Vijona, Kalderona, pa i našeg Ljubomira Nenadovića. 
U zbirci Sa starih žica Stevan Bešević potvrđuje tezu o ljudskoj potrebi za nekom smislenom misijom, za takvim radom i zalaganjem kojim će ostaviti traga i promeniti nešto na svetu, što i poznati psihijatar i naučnik Stiven Erikson definiše kao potrebu koja nastupa u periodu srednjeg odraslog doba i on je naziva fazom: generativnost naspram stagnacije, gde svaki pojedinac doživljava potrebu da se bavi nečim što će iza njega ostati – potomstvom ili važnim doprinosom zajednici i svetu u periodu zrelog doba, u tridesetim i četrdesetim godinama. I baš to čini Bešević, kako i sam kaže u jednoj od pesama u zbirci Sa starih žica:
Uzeti s nebesa i poneti dole,
Kô negda Prometej, nov plamen i žar,
Da sve koji mrze i koji nas vole
Obasja božanskog izmirenja dar…
Beševićeva mudrost u najkraćem bi se mogla opisati kao mudrost starosti, žal za mladošću ali ne za strastima, bahanalijama, prelaženjima granica morala, već kao u onoj staroj izreci: Pitala me starost gde mi je bila mladost. Zbirka Sa starih žica obliluje njegovim zrelim uvidima o polaznosti mladosti: na sasvim ljudski način on žali za mladošću i svim što ona poseduje:
A ja sedim, prebiram po žicama
Što sad zvone o prošlosti pesmama,
O minulim prolećima, ’ticama,
Presahnulim izvorima, česmama…
…Što je prošlo, znam, neće se vratiti.
Pod pločama leže dani radosti.
O, kako sam željan ih pozlatiti
Elegijom prohujaloj mladosti…
O ovoj temi u zbirci Sa starih žica najupečatljivije piše u Simfoniji prošlosti:
Gde je sunce, gde su zlatni zraci
Vedrih zora? Gde su čežnje vrele,
Što ih život budi?
Sve pomreše kao ruže svele (…)
Sve je prošlo… Želje – mrtve stvari…
Na dnu vira moja sreća spava
Kô ukleta vila…
Još jedan važan motiv je i Beševićev doživljaj duha modernog vremena u koji je nauka donela mnoge dobrobiti za čoveka, ali i dalje su ostali patnja i bol:
…Zaronili smo, ali more suza,
Bola i patnji nema gnjurca svog…
…O tome ćuti naša jadna Muza,
I naša Mudrost, i Nebo, i Bog!
Iako tipična lirska pesma dominira, sa odličnnom rimom, dobrom kopozicijom i slikovitim prikazima ljudskih emocija kroz prirodu, ali i prizore savremene svakodnevice, izvestan broj pesama ima epsko-lirski karakter. U pitanju su pesme koje imaju strukturu proznog dela, kao priče ili legende u pesmi. Na treba zaobići ni segment ove zbirke u kome je pretežno poezija inspirisana hrišćanskom tematikom, a upečatljive su i one pesme u kojima se iz perspektive čoveka u poznim godinama posmatra život i odgovara na pitanje njegovog smisla.
Portalibris je u okviru edicije Otrgnuto od zaborava izdao dela brojnih zaboravljenih pesnika, među kojima su Mirko Korolija, Milutin J. Ilić i mnogi drugi.
Sva dela Stevana Beševića možete videti OVDE.

Ostavite vaš komentar

0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu