Венеција је путопис Марка Цара који ће дефинитивно привући пажњу многих читалаца. У данашње време овај град са севера Италије важи за једно од најпопуларнијих туристичких места, а аутор ове књиге потврђује да је тако било и ранијих година. Ако желите да будете окружени мостовима, каналима, водом, групама људи, а да вам притом не смета гужва нимало, напротив, већ сте захвални богу што можете да се нагледате природних лепота, величанствених грађевина и посматрате пловидбе гондола, онда је Краљица Јадрана право место за вас.
„На цијелом полуострву нема ништа налик на Млетке… Тек овдје путнику уживају, поред фантазије, срце и чула, и једном ријечју: цијело биће… Ропкиња или газдарица, Венеција нас свеђер једнако привлачи; кад је човјек у њеном крилу, мука му се ријешити да на озбиљне послове размишља, те радо заборавља политику и личне интересе. Бадава! Припадала Аустрији, припадала Италији, она остаје увијек иста чаровница…”
Овај путопис Марка Цара пробудиће жељу у вама да посетите најчувенији град Италије. Аутор описује природу, околину, народ, архитектуру, културноисторијске споменике и храмове, и то све на врло веран и упечатљив начин.
„Ниједна варош на свијету нема да покаже путнику толико драгоцјених и тако добро сачуваних споменика из средњег вијека и ренесанса као Венеција. Рекох навише да би опису самог Великог канала требало посветити годину дана; у ствари, овде би требало година и година провести па редом једну по једну знаменитост гледати, лаганопроучавати и описивати.”
Марко Цар се у Венецију упутио из Трста у јулу 1887. године и у књизи је дато његово путовање паробродом, са сапутницима, а такође је на крају описан и повратак. Тако, поред самих венецијанских описа, можемо да читамо и о прелепим призорима док путује, али и да из његових разговора и сусрета са другим путницима сазнамо додатно шта он мисли о Млецима.
Читајући путопис, видећете да он Венецију ни у једном моменту не посматра одвојено од њене прошлости и каже да је на њу сваки век људске историје оставио трага. Највише пажње посветио је средњовековним и ренесансним споменицима, уметничким ремек-делима Тинторета, Тицијана и Павла Вероњанина, и уопште сликарским и архитектонским делима изузетних мајстора. Црква Свете Марије, поред Дуждеве палате, за Марка Цара је „најљепши архитектонски призор с којим су се његове очи у Млецима нарајиле”. 
У путопису Венеција аутор се осврће на Јохана Волфганга Гетеа и Џорџа Гордона Бајрона, којима обожаватељи Венеције придају велику пажњу. Марко Цар нам доноси занимљиве анегдоте из живота ове двојице књижевника, а једна од њих је да је Гете волео Млеткиње кад се возе, а да га је архитектура највише занимала. Баш у овом италијанском граду Гете је спевао своје Епиграме. У прилог тврдњи да се људи другим градовима могу дивити, а да су се само у Венецију могли заљубити иде сазнање да је Бајрон у венецијански загрљај довео Чајлда Харолда, „оног младог разочараног бекрију, оног безнадежног хаџију, који се отргао од своје родне земље да похита у топле прекоморске крајеве, сит раскошја, а жељан скоро туге и чемера”. 
На овом путовању Цару је друштво правио један Немац, који га је наводио на стални обилазак. У једном њиховом разговору Цар му прича о Кањошу Стјепана Митрова Љубише (из приче Кањош Мацедоновић): „како оно мали Кањош Мацедоновић, наш дични Паштровић, уби фурланску људину, што се бијаше утаборила на једном острву усред Млетака, па Сенату и дужду поручила или да јој уступи пријесто крилатога лава и пода кћер за жену, јал’ да му изађе главом на мегдан, или пошаље себи замјеника”, чему Немац није могао да се начуди.
Путопис Венеција Марка Цара подељен је на девет поглавља: почиње поласком из Трста, па описује Велики канал, Дуждеву палату, цркве и најпознатију – Цркву Светог Марка, представља нам како је изгледала културна свечаност приликом откривања споменика Јосипу Гарибалдију, упознаје нас са млетачким сликарима, а завршава поласком из Венеције.
„Збогом остај, бајна морска ћесарице; ми се, нажалост, нијесмо вјенчали, као што се некад твој дужде вјенчавао с морем, па се, ево, морамо растати. При растанку жалим највише што се којом срећом не десих сликар, па да пуста кичица немоћном перу у помоћ притече. Ала би то красна слика била: млетачко вече у шеснаестом стољећу!”
У оквиру едиције Отргнуто од заборава објавили смо још интересантних путописа, међу којима су: Горе-доле по Напуљу Милана Јовановића Морског, Писма из Италије Љубомира Ненадовића, Из Скандинавије Светомира Николајевића, У Латинима Марка Цара, Цариградске слике и прилике Чедомиља Мијатовића, и многи други.
Сва дела Марка Цара погледајте ОВДЕ, а путопис Венеција ОВДЕ.