Biografsko delo Svetozar Miletić Vase Stajića prvi put je objavljeno 1926, a drugo, prepravljeno izdanje izašlo je 1938. godine. Pišući o znamenitim ličnostima, Vasa Stajić piše delo o Miletiću, jednom od najuticajnijih srpskih političara u Austrougarskoj u drugoj polovini devetnaestog veka i gradonačelniku Novog Sada. Zahvaljujući ovom delu, dublje će se čitalac upoznati sa životom ovog važnog čoveka za srpsku istoriju.
Autor započinje ustaljenim i očekivanim pristupom, kada je reč o biografskom delu, priču o Svetozaru Miletiću, upoznajući čitaoca sa političarevim poreklom i detinjstvom, o kom se baš i ne zna mnogo i pouzdano. Nemoguće je govoriti o nekome a da se ne zna odakle potiče i ko su mu preci i porodica, pa je ovde istaknuto o Avramu, dedi, čije je ime Svetozar dobio prvobitno, po dedinoj želji, na krštenju.
Na školovanju Svetozara Miletića Vasa Stajić je hteo da se zadrži malo duže, jer je ono Miletića „duhovno preobrazilo”. Već na samom početku, u prvim razredima škole, svi su prepoznali inteligenciju i dar kod Svetozara, da bi se tokom gimnazije naročito izdvajao od ostale dece i isticao u svakom predmetu. Ovo je doba kada je mađarizacija uzela maha kod Srba, pa je srpski jezik bio sporedni jezik u školskom obrazovanju. Pred kraj svog školovanja u Novom Sadu objavio je svoju Eklogu, ili pastirsku igru i Žalospev pre smrti Konstantina Marinkovića, a to je otprilike u isto vreme i kada je Branko Radičević u Beču pisao Oproštaj od Karlovaca (kasnije će to biti Đački rastanak).
Detaljnijom analizom i postupnim pripovedanjem o mladosti Svetozara Miletića autor se trudi da čitaocu što bolje predstavi ličnost i rad ovog znamenitog Srbina. Izdavao je list Serbski soko, bio urednik Slavjanke, koja je imala velikog uspeha kod srpske omladine, pisao je i za Zastavu. Bio je on svojim primerom i delom ugledan i uzoran čovek. Njegovu mladost ispratila su različita politička dešavanja, a jednom prilikom je tražio da se Vojvodina uključi u Austriju.
Veoma je zanimljivo što naslovi poglavlja ovog dela Vase Stajića deluju živopisno i slikovito, metaforično, pa su neki od njih: Tić i zora ustavnog života, Početak nizbrdice, „Kad izvesni kucne čas”, Poslednje plamsanje.
Ovo završno poglavlje, Poslednje plamsanje, govori o Miletićevom izlasku iz zatvora, koje je obradovalo mnoge – celo Srpstvo. Premda veoma voljen i poštovan, on se opredeljuje da živi povučeno, jedino što voli jeste da ponekad poseti uredništvo Zastave.
Jovan Jovanović Zmaj je bio uz Svetozara Miletića i kada se razboleo, a istovremeno je mislio o tome kako da se pripremi za sahranu čoveka koji je obeležio jednu epohu i ostavio traga i danas kod nas. Za kraj ovog iscrpnog biografskog dela želeo je Vasa Stajić da naglasi posebnost prijateljske veze između Zmaja i Miletića: „A Zmaj, pesnik njegova života i rada, opevao je i smrt čoveka koga je poštovao kao svetitelja.”
Podsećamo da se u ediciji Otrgnuto od zaborava nalaze i druga manje poznata dela srpskih pisaca o životu i radu velikih ličnosti: Stojan Živadinović (Betoven), Andra Gavrilović (Sedamdeset anegdota iz života srpskih književnika), Ljubomir Nenadović (Pisma iz Italije), Kosta N. Hristić (Zapisi starog Beograđanina, 2. dopunjeno izdanje) i mnoga druga. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Sva dela ovog autora pogledajte OVDE.