Међу најпознатијим књижевним остварењима Григорија Божовића је и збирка приповедака Тешка искушења. Њу је објавио 1935. године, а поред ње су и збирке Робље заробљено, Узгредни записи, Неизмишљени ликови, Под законом. Он је познат по томе што је један од писаца који је приказао југ наше земље и Македонију на реалистичан начин, те тако оставио аутентична сведочанства о некадашњем времену и животу на једном таквом специфичном простору – простору на ком су се укрштала царства, народности и религије.
Збирку Тешка искушења Григорија Божовића чини деветнаест приповедака. Назвао ју је симболично, те тиме сугерисао на људска надања, патње и разочарања која су изазвана сурово наметнутим околностима након турског освајања српске територије. Говорећи о међусобним односима Срба и Турака, које је још прошлост „сучелила као крвне непријатеље”, писац приказује наш народ у сопственој борби за преживљавањем, која ће некад приморати чак и на добровољно потурчење.
„Арнаути су то. Турска вера је то. Мрзе нас крвљу и нагонски. Мрзе као никога другога на свету. Прошлост је тако приредила. И сучелила нас као крвне непријатеље. Од онога часа кад су прихватили ислам и постали Турци, за Арнауте је тврдо као надо постало веровање да је наше јутро њихов сумрак и обратно, и да под сунцем на једној груди нема места нити га може бити за обадвоје.” (Из приповетке Војводин стриц.)
Као и у неким другим приповеткама Григорија Божовића, тако и у приповеткама из ове збирке Тешка искушења чест мотив је пријатељство између муслимана и православаца. Кроз тај мотив разрађује се питање да ли је такво пријатељство могуће, колико траје, како превазилази препреке и да ли одолева искушењима. Прва прича из ове збирке, Два човека, прави је пример: Зећир Делија и Војин Ковачевић се воле, изузетно поштују, посећују један другог за празнике. Ипак, притисак је са свих страна да се Војин потурчи и пређе у „праву веру”.
Неке приповетке говоре и о претњи од стране Аустрије. Таква је нпр. Васкрсење:
„Шта има подлије од Аустрије? Зар је већи дивљак икада завојштио на Балкан? Зар је једна европска и хришћанска војска смела да учини по земљи ове покоре? Ево три месеца по селима пуца пушка, граби се и силује. Па и то с јадом да је просто. Но су заиграли на нашој простоти и међусобној омрази и гурнули Арнауте да изневере своје обележје и да Србима чине таква чуда која се никада не могу заборавити!”
Григорије Божовић у збирци Тешка искушења посебно место даје женским ликовима, као што је то случај са онима из збирке Робље заробљено (Канда Дељина, Вујка Белошева, У злу) или са приповетком Неда Селогражданка. Из ове збирке поменућемо приповетке Две жене, Циганка, Дукађинка и Љута православка. Колико су јаке, храбре, достојанствене и у навећем болу, то ће највише потврдити мајка која је изгубила сина и дошла да га мртвог преузме, али сузе пустила није (приповетка Две жене). Из ове приповетке поменућемо и жену убице, Арнауткињу, која, упркос томе што јој је муж савладао непријатеља, она не може да подржи мужа, већ му проговара пред другима, црна срамота је савладава. Циганка из истоимене приповетке ће показати колико је важно да се сачува образ, Бјешка из приче Дукађинка одана је свом господару и спремна је на све само да он буде задовољан, а Богдана из приче Љута православка можда ће оставити најјачи утисак на читаоца из целе збирке Тешка искушења. Муж јој, Милоје Красић, Колашинац, не могавши више да издржи турско ропство и не желећи више да чека на Србију, потурчио се. Кад је сазнала за то, убеђивала га је да се врати православној вери, али он није хтео ни да чује.
„Она га обгрли обема рукама, клече испред њега и засу сузама, врелим и јаким као бујице. Шчепала га снажно, зајектала се као над мртвим, ухватила се за њега као за земљу, па му нешто неразговетно шапће, богорада и преклиње, бесвесно већ решена да га не испусти из шака, да га отме не само од силних Турака но и од самога ђавола.”
„У неко доба Богдана се подиже и протрља очи. И виде да је свему крај. Приђе и још једном погледа мужа. Тога тренутка јој постаде јасна стара истина да се с овака пута тешко кад ко враћа. Саже се и узе сина. Уви га у своју шареницу и изнесе подаље ван куће. Па се поврати к огњишту и с њега диже две разгореле главње. Обазревши се с прага да види да ли је све у селу поспало и мирно, она их брижљиво спусти испред врата, па ова опрезно притвори, набаци велику гвоздену резу на довратник, а преко ове дубоко углави клин.”
„Чудно озарена и одлучна, Богдана брзо дохвати оба угарка, размахну њима неколико пута да их боље распали, па их гурну у кућну почађалу и суху као пушчани прах сламу, један изнад врата, а други са стране. А није дуго чекала: ни до накрај села није стигла а високи пламени ступ жарио је и Калудру и сва околна брда.”
После ових одломака тешко је било шта још рећи, стога вам саветујемо да што пре прочитате књигу Тешка искушења Григорија Божовића, а онда и све остале, јер оно што оне пружају читаоцу ретко је и заслужују да их отргнемо од заборава.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге збирке приповедака, као што су: Приповетке Зарије Р. Поповића, Кроз живот Душана Радића, Стојанке, бела Врањанке и друге приповетке Борисава Станковића, Изабране приповетке Петра Кочића и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса.
Књигу Тешка искушења погледајте ОВДЕ, а сва дела Григорија Божовића ОВДЕ.