Zbirka pripovedaka Dušana Radića Tako mi, planinci u najboljem svetlu prikazujje književne vrednosti ovog autora – njegovu sposobnost da odabere važan motiv iz seoskog, ili, u nekoliko priča, gradskog života, sposobnost da u par prvih slika, dijaloških redova ili uopšte rečenica precizno definiše lik, a zatim određeni, vremenski ne mnogo trajan, događaj prikaže prateći unutrašnji doživljaj junaka iz časa u čas. Upravo taj stvaralački manir – da preko spoljnih senzacija, mimike, gestova ili reči i unutrašnjih misli junaka govori o ljudskoj duši uopšte, o emocijama, o funkcionisanju psihe i o odnosu života kakav jeste i kakvim ga doživljavamo – baš to Dušana Radića stavlja u najvišu klasu naših pisaca. Približava se on po ovoj spisateljskoj tehnici Prustu, Dostojevskom, a pritom uspeva da izdvoji neke karakteristične bolne ili važne teme vezane za našu, patrijarhalnu seosku kulturu, nepisane zakone međuljudskih odnosa, kao što je sramota zbog siromaštva pred svetom, strah za potomstvo, muška nebriga za muke porodilja, pitanje laži koja spašava život i čast, insistiranje na neustrašivosti kod muške dece, ženska prevara, sramota zbog ženine dominacije u braku, vezanost za prirodu, mržnja seljaka prema moćnicima – gazdama, građanima, politika koja deli narod itd. Ciklus Prve priče bavi se i drugim temama, kao što su stvaralački proces kod pisaca, životne priče Roma, ženske čari u manastirkom okruženju, itd.
Ipak, najefektnije priče Dušana Radića u ovoj zbirci su seoske pripovetke, i one, svojom upečatljivošću, najbolje objašnjavaju zašto je baš Radić skrenuo pažnju mladog Ćosića, i kako je on možda baš od ovog svog prethodnika preuzeo taj upečatljiv unutrašnji monolog, detaljan prikaz unutrašnjeg stanja junaka itd.
Postoji i nešto dramsko u ovim pripovetkama Dušana Radića. U priličnom broju storija u zbirci Tako mi, planinci on postavlja dramu u malom.Upoznaje nas sa akterima i situacijom, a zatim, poštujući jedinstvo mesta, vremena i radnje, prikazuje neki događaj koji je prekretnica, koji uzdrmava postojeći život junaka, koji menja sve, uništava, ili iskrivljuje njihov svet i dosadašnje poimanje stvari.
Priča po kojoj je zbirka ponela ime, Tako mi, planinci, predstavlja eklatantan primer onoga što ćemo naći u ostatku zbirke, koja jeste, uglavnom, pripovedni mozaik o različitim planicima, njihovim sudbinama, bolima, kompleksima.
Đunisije, junak ove priče, odlazi da kumuje mladiću, kome je kao vojnik, namernik, spasao život krstivši ga kao malo slabunjavo dete. Ipak, zbog siromaštva strahuje da će biti ismejan što mladencima nosi bedan poklon – zobnicu krompira. U pozajmljenoj bogatijoj odeći, svojom vedrinom i razgovornošću, on dobija prihvatanje svatova, ali opet se na kraju ispostavlja da, pored svega, ipak materijalno ima svoju vrednost i težinu, da je važno pokazati se u društvu i sa bogatim darovima – dakle, važno je i imati, a ne samo biti, kao što je i sad drugim duhovnim vrednostima, koje su navodno na vrhu sistema vrednosti. Zato priča Tako mi, planinci prikazuje jedan srpski arhetipski problem, pitanje da li je sramota biti siromašan, koje nije razrešeno do današnjih dana, i nije slučajno da Dušan Radić stavlja baš ovu priču na prvo mesto i po njoj daje ime zbirci.
Posebno mesto zauzimaju priče o ženama. U nekima od njih one su moralno superiorne od muškaraca, u drugima su zmije otrovnice, nevernice, očajne majke, ali iz njih provejava upečatljiv prikaz položaja žene i muško – ženskih odnosa, što se možda i ne očekuje od autora – muškarca. Ali Dušan Radić o njima piše kako bi dao potpuniju sliku mentaliteta i naše kulture u širem smislu. Dominira, naravno, prikaz patrijarhalnog modela: negde kroz prikaz ženske neslobode i trpljenja poniženja i zlostavljanja (Marija, Dovijanje), negde kroz odnos prema ženi kao stoci u koju se ulaže (Dragojla), negde pripovedajući o zahtevu za rađanjem, gde je sva težina na ženi, a muž je nazainteresovan čak i za porođaj (Rođenje budućeg ratara), ali tu su i materinski motivi: žal za sinom poginulim u ratu koga muškarci tvrda srca zaboravljaju (Samo ona), saosećanje sa drugom ženom i njenom nesrećom (Milojka iz Bagremovca) itd.
Knjigu Tako mi, planinci možete naručiti OVDE.
Sva dela Dušana Radića možete videti OVDE.
Pored zbirke Tako mi, planinci Portalibris je izdao i roman Selo Dušana Radića, kao i dela mnogih pisaca o našem patrijarhalnom životu u ruralnim predelima u prošlosti, a među kojima su Janko Veselinović: Izabrane pripovetke, Ilija Vukićević: Ljudsko srce, Petar Kočić: Izabrane pripovetke itd.