Samrtna kletva Žarka Lazarevića (1885–1915) prva je drama ovog pisca. Reč je o jednoj istorijskoj drami, napisanoj u stihu u pet činova, čija se radnja događa u desetom veku na srpskom dvoru u Trebinju. Samo dvadeset godina je imao Lazarević kada je stvorio ovaj dramski prvenac (1905), a nažalost, bio je kratkog veka: zaražen tifusom, preminuo je 19. januara 1915. godine. Naš prerano preminuli dramski pisac, pesnik i prozaista ipak je za svojih trideset godina uspeo da napiše mnogo toga. Najpoznatija mu je pesma Ćesaru, čuj me, nastala u vreme aneksije Bosne i Hercegovine, a najviše je pisao drame, među kojima su Kroz šibu, Samrtna kletva, Ugašeno ognjište, dramska pesma Kosovska tragedija.
Pošto je napisao Samrtnu kletvu, Žarko Lazarević ju je ponudio Narodnom pozorištu 1907. godine, ali su je odbili. Potom je ponovo pokušao 1908, a onda su je sačuvali u arhivu. Muzej pozorišne umetnosti Srbije čuva ovo Lazarevićevo delo, a u saradnji sa njima mi, izdavačka kuća Portalibris, objavljujemo je u okviru edicije Otrgnuto od zaborava.
Retki su dramski komadi, a uopšte i prozna i poetska dela koja govore o desetom veku i o ovom prostoru o kom govori Lazarević, pa bi ova drama trebalo i zbog te činjenice dodatno da zainteresuje čitaoce. Interesantno je što Samrtna kletva nije klasična istorijska drama, ona na kakve smo navikli dosad, naročito one iz devetnaestog veka. Posebna je jer njen autor želi da se bavi i sudbinom svojih junaka, njihovim emocijama, željama, postupcima, a ne samo istorijskim događajima, uzrocima i posledicama.
Kao što je napred rečeno, deseti je vek i imamo priliku da vidimo kako se živi u doba župana. Već prve reči prvog čina, koje izgovara trebinjski knez Prelimir, saopštiće nam u kakvom se dobu živi:
Teško je vreme nastalo za zemlju jadnu tu,
A razdor jošte ruši nadu mi svu;
I već kad moram ja da se borim sa dušmanima zlim,
Zašto da vojska razdor mi ne da, da mirno spim?
Do koga krivica to je što vojska buni se sad?
Da l’ vladar nije dobar, te vojsku muči jad?
Već davno čekam glasnika da čujem vest
Da l’ vojska već je mirna il’ bukti plam,
Nesloga ta mi kleta doneće samo sram.
Vojska mi hoće da promenu da učini tu
Da mesto Stefana starog postavim Ljubišu.
Vojska se pobunila i želi novog, mladog, vladara, a uz to državi preti napad od strane Grka. Knez Prelimir strahuje da li će uspeti mladi Ljubiša da se snađe u izazovima koji su pred njim. Međutim, sve ovo deluje za čitaoca manje važno, jer Žarko Lazarević u Samrtnoj kletvi, možda neočekivano, ali u prvi plan, kao što smo nagovestili, stavlja običan i svakodnevni život svojih junaka. Čitalac vidi kako Ljubiša, mladi naslednik, voli, čezne za svojom dragom i strpljivo čeka dan za ostvarenje ljubavi sa Ružicom, ćerkom kneza Prelimira. Zaplet nastaje kada dođemo do saznanja da postoji još jedna osoba koja potajno voli Ružicu – to je Predrag, koji i ne zna u kakvom je srodstvu sa njom. Njemu će ljubomora potpuno da pomuti um i navodiće ga na štošta, grozne misli će da mu se vrzu po glavi. Dok on kuje planove kako da razdvoji zaljubljene, u Prelimiru se javlja strah. Velikog vladara muči prošlost. I, kako to obično biva, usred noći dolaze nam crne misli, slutnje, sećanja i brige. Jedna takva noć otkriće nam zašto je Žarko Lazarević dao baš ovaj naziv drami – Samrtna kletva. Motiv nesuđene i tragične ljubavi odranije dovešće do motiva incestualne ljubavi, a onda i do samrtnog ludila, brojnih sukoba i stradanja. Koliko čoveka može da košta jedna nesrećna ljubav i duboko skrivanje tajne? Ko i kako ispašta zbog grehova roditelja i predaka?
Ono što zameraju Žarku Lazareviću kod drame Samrtna kletva, posebno Dušan Č. Jovanović, urednik i priređivač drame u izdanju Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, jeste što ljubavni par rano strada, a ostatak se posvećuje Predragu: „Tragedija, ima se utisak, kao da se tu završava, a pravedno postradanje zločinca deluje kao produženi epilog, koji zauzima polovinu komada.”
Sen mrtve Ružice, grobari, čuvari, priviđanja, grobna tišina koju remeti gromoglasan smeh, potpuno Predragovo ludilo…
Ah, evo ogledala! (Gleda na ogledalo.)
Bože, užasnu sliku ja vidim,
To nisam ja, to je Satana,
Gle, kako krvnički gleda,
Bože, o strašna sliko!
Grozna si ti! (Razlupa ga.) Nestani!
[…]
Demoni, palite vatru, evo vam druga još,
Hijene, sprem’te se, evo vam krv, i vrela krv.
O, evo sna slatkog, večnog sna,
Ha-ha-ha…
Vode se polemike oko toga da li je Samrtna kletva Žarka Lazarevića tragedija ili melodrama. Lazarević ju je nazvao tragedijom, kao i neki istoričari drame, ali Dušan Č. Jovanović smatra je istorijskom melodramom. Eto još jednog razloga zašto bi trebalo da je pročitate.
Podsećamo vas da je Portalibris u okviru edicije Otrgnuto od zaborava objavio i druge manje poznate drame, među kojima su: Vladimir i Kosara Lazara Lazarevića, Čučuk Stana Milorada Petrovića Seljančice, Lazar Miloša Cvetića, Krst i kruna i Zvonimir Jovana Subotića, Car Lazar Matije Bana itd. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa.
Dramu Samrtna kletva pogledajte OVDE, a sva dela Žarka Lazarevića OVDE.