Roblje zarobljeno je zbirka pripovedaka Grigorija Božovića koja je objavljena prvi put 1930. godine. Portalibrisovo izdanje ove knjige, pored pripovedaka iz zbirke Roblje zarobljeno (Viteška podvala, U zlu, Kad krv progovara, Kanda Deljina, Vujka Beloševa, U dobru, Pesma, Kad se carstva mijenjaju), sadrži i druge Božovićeve pripovetke: Neda Selograždanka, Terorist, Prvi put u Novom Pazaru, Njegova pobeda, Iskreni savet, Arnautin, Kad se dovijalo, Viteški trenutak i Neobičan dvoboj.
Radnja ovih pripovedaka smeštena je na međi carstava, narodnosti i religija, gde se ukrštaju putevi ljudi čija je potreba za oslobođenjem jaka koliko i želja za mirnim suživotom. Da li je moguće da se sačuva svoje ako je tuđi pritisak konstantan i veliki? Koliko je sirotinja teška i kako se nositi sa njom? Onde gde se carstva međe ima li ubistava, krvne osvete, izdaje i podvale? Uprkos različitostima, postoje li oni koji čeznu za mirnim i normalnim funkcionisanjem, za mestom gde će ljudi biti samo ljudi i neće se deliti ni po čemu? Na ova pitanja daće nam odgovore knjiga Roblje zarobljeno i druge pripovetke Grigorija Božovića.
„Žalim te i volim te, ali kad se carstva međe, ne može biti prijateljstva između dina i krsta!” (Iz pripovetke U dobru.)
Božović je u svojim pripovetkama prikazao nemilosrdnu realnost, nije izmaštano. To potvrđuju i druge njegove zbirke, poput Neizmišljeni likovi ili Uzgredni zapisi. Priča Terorist govori o atmosferi uoči prvog oslobođenja: „Ljudi su divlji, ali su opet ljudi. Od zorina osvitka pa do mrkla mraka, kao kakvi berzanski bezdušnici, snovasmo mi svi po Bitolju da jedan drugom što više pakosti i nedaća nanesemo. I po školi, i po crkvi, i po klubu, i na ulici, i po turskom hućumatu. […] Pa opet, kad se spuštahu tihe bitoljske večeri pune zvezda i nostalgije koju daje ova čudna pokrajina, kad kroz mahale setno odisaše kroz pesmu maćedonska žalba, mi postajasmo ljudi.” U ovoj pripoveci Grigorije Božović opisuje želju ljudi da pronađu neki „neutralni prostor”, kafanu u kojoj će pesmu pevati i Srbi, i Turci, i Grci, i Arnauti, i Bugari.
Neke druge pripovetke iz knjige Roblje zarobljeno i druge pripovetke stoje nasuprot ovoj Terorist: u njima prevladava mržnja i želja da nestanu oni drugi (Kad se dovijalo i Prvi put u Novom Pazaru).
U pripovetkama Neda Selograždanka, U zlu, Kanda Deljina i u pojedinim iz zbirke Roblje zarobljeno akcenat je na ženskim likovima, njihovoj izdržljivosti, dostojanstvu, otporu i borbi da se preživi. Žena je u ovim pripovetkama u svakom smislu heroina. Uzmimo za primer Nedu Selograždanku iz istoimene pripovetke: poturčeno je celo selo, sahranila je četvoricu sinova, ali neće da se tuđinci slade njenom mukom.
„Neda Đurđeva, sva van sebe, jednako šulapeći i skrhana, iziđe na vrata, pa se okrenu ka velikim brestovima. Podnimi se obema rukama, glavu podiže put neba i napreže se da prvi put za sinovima jaukne bolno, do neba pisne, kako nijedna majka dotle nije učinila. Jednom, ali valjano za sve propuštene slučajeve. Da olakša i svojoj duši i sinovima pod teškom zemljom. No u taj mah, mesto vriska, iz prsiju poče da joj se valja nešto ka grlu, pa je tu kao zmija steže, te ona lako pade bez daha na zemlju, da bi Prizrenskom polju, očajno poturčenu, opet zaveštala jednu prkosnu i bojnu legendu o majci koja za svojom decom ne zakuka za svoga života, samo da joj se ne bi inoverni gospodari sitili.”
Neda Selograždanka se može uporediti sa majkom iz pripovetke Dve žene iz zbirke Teška iskušenja Grigorija Božovića. Takođe, moguće je da se na neki način napravi paralela i sa Majkom Jugovića. Njima slična, samo u drugoj situaciji, jeste Kanda Deljina. Sahranila je troje dece zbog gladi, dvoje poslala da prose, ali nije nijednog trenutka poklekla i izgovorila nešto drugo sem da je Srpkinja, nije želela da se odrekne svoje nacionalnosti, što ju je skupo koštalo.
Božović u zbirci Roblje zarobljeno još jednu ženu ističe već u naslovu pripovetke: Vujku Beloševu, čuvenu po svojoj lepoti, koja je mamila uzdahe drugih muškaraca: „Još kad joj je na venčanju sveštenik povukao s glave duboki veo, ljudi su se začudili nevestinoj lepoti planinskoj. U prvi mah bilo im je nerazumljivo da u kakvom našem selu za turskoga gospodstva može da odraste takva cura a da je niko ne ugrabi.” Bacio je oko na nju jedan Arnautin, iako je bila u braku sa prijateljem mu, Srbinom. Po muževljevoj smrti, taman kad se Arnautin ponadao da će biti njegova, ona ga je bez ustručavanja upucala, naočigled drugih ljudi.
„…a ona, nekako potkošena kao uhvaćena vučica, građaše preko neravna pločišta na silu snažne korake, sva samo u jednom osećanju: da joj se ne nasmeje nenavidna čaršija kako se uplašila…”
Ima u knjizi Roblje zarobljeno i druge pripovetke Grigorija Božovića i pripovedaka koje govore o zabranjenoj ljubavi između muslimanke i pravoslavca (Pesma), o ženi koja jasno ističe pred svima da je samo žena i da joj je fali muž, koga su odveli u vojsku, a njoj, mladoj, ostalo da čeka i da smiruje svoje potrebe (Kad krv progovara).
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava objavljene i druge knjige pripovedaka, među kojima su: Primorke Marka Cara, Atentatorka Ilka Milke Grgurove Aleksić, Sve one vole ljubav Milice Jakovljević Mir-Jam, Kad ruže cvetaju Milutina Uskokovića i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa.
Knjigu Roblje zarobljeno i druge pripovetke pogledajte OVDE, a sva dela Grigorija Božovića OVDE.