Робље заробљено је збирка приповедака Григорија Божовића која је објављена први пут 1930. године. Порталибрисово издање ове књиге, поред приповедака из збирке Робље заробљено (Витешка подвала, У злу, Кад крв проговара, Канда Дељина, Вујка Белошева, У добру, Песма, Кад се царства мијењају), садржи и друге Божовићеве приповетке: Неда Селогражданка, Терорист, Први пут у Новом Пазару, Његова победа, Искрени савет, Арнаутин, Кад се довијало, Витешки тренутак и Необичан двобој.
Радња ових приповедака смештена је на међи царстава, народности и религија, где се укрштају путеви људи чија је потреба за ослобођењем јака колико и жеља за мирним суживотом. Да ли је могуће да се сачува своје ако је туђи притисак константан и велики? Колико је сиротиња тешка и како се носити са њом? Онде где се царства међе има ли убистава, крвне освете, издаје и подвале? Упркос различитостима, постоје ли они који чезну за мирним и нормалним функционисањем, за местом где ће људи бити само људи и неће се делити ни по чему? На ова питања даће нам одговоре књига Робље заробљено и друге приповетке Григорија Божовића.
„Жалим те и волим те, али кад се царства међе, не може бити пријатељства између дина и крста!” (Из приповетке У добру.)
Божовић је у својим приповеткама приказао немилосрдну реалност, није измаштано. То потврђују и друге његове збирке, попут Неизмишљени ликови или Узгредни записи. Прича Терорист говори о атмосфери уочи првог ослобођења: „Људи су дивљи, али су опет људи. Од зорина освитка па до мркла мрака, као какви берзански бездушници, сновасмо ми сви по Битољу да један другом што више пакости и недаћа нанесемо. И по школи, и по цркви, и по клубу, и на улици, и по турском хућумату. […] Па опет, кад се спуштаху тихе битољске вечери пуне звезда и носталгије коју даје ова чудна покрајина, кад кроз махале сетно одисаше кроз песму маћедонска жалба, ми постајасмо људи.” У овој приповеци Григорије Божовић описује жељу људи да пронађу неки „неутрални простор”, кафану у којој ће песму певати и Срби, и Турци, и Грци, и Арнаути, и Бугари.
Неке друге приповетке из књиге Робље заробљено и друге приповетке стоје насупрот овој Терорист: у њима превладава мржња и жеља да нестану они други (Кад се довијало и Први пут у Новом Пазару).
У приповеткама Неда Селогражданка, У злу, Канда Дељина и у појединим из збирке Робље заробљено акценат је на женским ликовима, њиховој издржљивости, достојанству, отпору и борби да се преживи. Жена је у овим приповеткама у сваком смислу хероина. Узмимо за пример Неду Селогражданку из истоимене приповетке: потурчено је цело село, сахранила је четворицу синова, али неће да се туђинци сладе њеном муком.
„Неда Ђурђева, сва ван себе, једнако шулапећи и скрхана, изиђе на врата, па се окрену ка великим брестовима. Подними се обема рукама, главу подиже пут неба и напреже се да први пут за синовима јаукне болно, до неба писне, како ниједна мајка дотле није учинила. Једном, али ваљано за све пропуштене случајеве. Да олакша и својој души и синовима под тешком земљом. Но у тај мах, место вриска, из прсију поче да јој се ваља нешто ка грлу, па је ту као змија стеже, те она лако паде без даха на земљу, да би Призренском пољу, очајно потурчену, опет завештала једну пркосну и бојну легенду о мајци која за својом децом не закука за свога живота, само да јој се не би иноверни господари ситили.”
Неда Селогражданка се може упоредити са мајком из приповетке Две жене из збирке Тешка искушења Григорија Божовића. Такође, могуће је да се на неки начин направи паралела и са Мајком Југовића. Њима слична, само у другој ситуацији, јесте Канда Дељина. Сахранила је троје деце због глади, двоје послала да просе, али није ниједног тренутка поклекла и изговорила нешто друго сем да је Српкиња, није желела да се одрекне своје националности, што ју је скупо коштало.
Божовић у збирци Робље заробљено још једну жену истиче већ у наслову приповетке: Вујку Белошеву, чувену по својој лепоти, која је мамила уздахе других мушкараца: „Још кад јој је на венчању свештеник повукао с главе дубоки вео, људи су се зачудили невестиној лепоти планинској. У први мах било им је неразумљиво да у каквом нашем селу за турскога господства може да одрасте таква цура а да је нико не уграби.” Бацио је око на њу један Арнаутин, иако је била у браку са пријатељем му, Србином. По мужевљевој смрти, таман кад се Арнаутин понадао да ће бити његова, она га је без устручавања упуцала, наочиглед других људи.
„…а она, некако поткошена као ухваћена вучица, грађаше преко неравна плочишта на силу снажне кораке, сва само у једном осећању: да јој се не насмеје ненавидна чаршија како се уплашила…”
Има у књизи Робље заробљено и друге приповетке Григорија Божовића и приповедака које говоре о забрањеној љубави између муслиманке и православца (Песма), о жени која јасно истиче пред свима да је само жена и да јој је фали муж, кога су одвели у војску, а њој, младој, остало да чека и да смирује своје потребе (Кад крв проговара).
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава објављене и друге књиге приповедака, међу којима су: Приморке Марка Цара, Атентаторка Илка Милке Гргурове Алексић, Све оне воле љубав Милице Јаковљевић Мир-Јам, Кад руже цветају Милутина Ускоковића и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса.
Књигу Робље заробљено и друге приповетке погледајте ОВДЕ, а сва дела Григорија Божовића ОВДЕ.