Путешествије по Сербији, други део, представља наставак путовања Јоакима Вујића, овога пута по западној и југозападној Србији, тачније Посавини, Поцерини и Колубарском округу. Први део путописа завршен је доласком у манастир Клисура, који управо представља полазну тачку у другом делу.
Као и у првој, и у другој књизи Путешествија по Сербији главни фокус Вујићевог описивања су цркве и манастири, којима је посвећено највише пажње и због којих је нарочито путовао, те је њих и њихове знаменитости писац посебно истакао. Међу манастирима су, између осталих, и Рача, Раковица, Ћелије, Сланци, Рајиновац, и др. Међутим, Јоаким Вујић у свој путопис уноси и многе друге податке, као што је број становника, статус насеља, и сам изглед, који су од велике важности за географију и историју ондашње Србије, као и податке значајне за познавање народног живота и обичаја. На тај начин имамо увид у конкретне демографске податке о одређеним насељеним деловима наше земље, свега неколико година након Првог и Другог српског устанка.
Западна Србија и златиборски крај доносе приче о народним веровањима у натприродна бића као што су вампири, као и о народном сујеверју, која баш као и сви дијалози из првог дела, добијају на својој аутентичности и динамици захваљујући драмској форми којом се писац у таквим ситуацијама служи. Јоаким Вујић обилази Ужице, Ваљево и данашњи центар Златиборског округа – Чајетину. Но, посебну пажњу у другом делу Путешествија по Сербији писац посвећује свом обиласку Шапца и опису дома Јеврема Обреновића, оборкнеза тадашње Шабачке нахије и најмлађег брата кнеза Милоша Обреновића, да би касније у свом путопису описао свој обилазак Бруснице и двор другог брата – Јована Обреновића.
Нарочито место у путопису заузима разговор писца са мајком погубљеног игумана манастира Трнаве – Пајсија Ристовића, о Хаџи Продановој буни и турском насиљу. Овај део, такође, писан у драмском облику, одише посебним тоном мајке која говори о погубљењу свог сина непосредно пред избијање Другог српског устанка. Након тога Јоаким Вујић нас причом враћа назад у Београд, слично као у првом делу Путешествија по Сербији, при чему се као посебно упечатљив део издваја прича о данашњим деловима Београда који су тада били села и приградска насеља на периферији града. На крају Путешествија по Сербији Вујић нас симболично поново враћа у Крагујевац, тачније у његову околину – село и истоимени манастир Драчу, које представља данашњи географски центар Србије, пружајући нам слику села, с посебним освртом на манастир, да би свој пут окончао у Крагујевцу.
Друга књига Путешествија по Сербији Јоакима Вујића, једнако као и прва књига, представља праву ризницу података и за историјску географију и за познавање живота и обичаја нашег народа у Србији у то време.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздати и други мање познати путописи српских писаца као што су: Јован Дучић (Градови и химере), Сретен Л. Поповић (Путовање по новој Србији), Михаило Петровић Алас (По забаченим острвима, У царству гусара, Са океанским рибарима, Роман јегуље, Кроз поларну област), Јелена Ј. Димитријевић (Писма из Ниша, Писма из Солуна, Нови свет или У Америци годину дана, Седам мора и три океана) и многе друге.
Књигу Путешествије по Сербији: Посавина – Поцерина – Колубара можете купити ОВДЕ, а сва дела Јоакима Вујића ОВДЕ.