Машкарате испод купља
Драма Машкарате испод купља Ива Војновића говори о животу двеју сестара – Никшиница – и њиховом дому збијеном на тавану једне дубровачке куће. Реч је о сестрама племићког порекла које су под тим, очевим, именом биле познате у целом Дубровнику, које су биле „посљедње од славног рода Прокулића по оцу, а Рањина по мајци”.
Сам наслов упућује на место и време дешавања. „Испод купља” у локалном говору значи „на тавану”, прецизније речено „купље” овде означава црепове, па би дослован превод био „испод црепова, испод крова”. Машкарате или машкаре се односе на обичај маскирања за Покладе (радња драме одвија се последњег дана Поклада). И сам писац објашњава наслов свог дела у уводном делу, „Предигри”, како је он назива. Он каже да се у другим градовима, као што је нпр. Загреб, на тавану неке куће обично спрема храна за зиму или се чувају старе ствари, док се „у Дубровнику скоро увијек живи, а кадгод и умире. Толика је често разлика смисла у шари или у звуку ријечи истог значења.”
По теми коју обрађује и стилу којим је написана ова драма као да се надовезује на Војновићеву Дубровачку трилогију, па се често сматра њеним наставком. Дело је настало 1922. године, двадесетак година након Дубровачке трилогије, али се њиме писац враћа тематици родног града – Дубровника. Ако бисмо тако посматрали Војновићева дела, могли бисмо рећи да је с Машкаратама испод купља трилогија прерасла у тетралогију. Први пут је дело изведено у Прагу 1923, стога је овом граду писац и посветио своју драму, а тек годину дана након тога Машкарате су изведене и у Загребу.
И у Машкаратама испод купља ће се Иво Војновић окренути теми дубровачке властеле и њеног пропадања и губљења моћи, али ће овај пут однос властеле према народу бити мирнији, хуманији. То посебно видимо из односа према слушкињи Аници, која се налази на самрти, а у тој ситуацији остали покушавају да је развеселе и орасположе својим играма и понашањем за време Карневала, односно Поклада.
У овом делу Иво Војновић је постигао много више модернистичку форму – поред реплика које изговарају јунаци, добар део текста заузимају дидаскалије и описи просторија, чиме се читаоцу представља атмосфера, али и унутрашњи живот ликова. Ово је до те мере изражено да понекад, док читамо, изгубимо осећај да се ради о драмском тексту, већ нас више подсећа на прозни.
Психе (Psyche)
Комедију Психе (Psyche) Иво Војновић је објавио 1889. године. То је и његова прва драма, којом започиње свој драматуршки рад, по чему ће касније бити познат и у чему ће бити најуспешнији као писац и оставити вредна сведочења о животу у Дубровнику. Ову комедију Војновић је написао и објавио поводом отварања нове зграде Хрватског народног казалишта. Тим поводом прво је одржано такмичење за прву изведбу драме у том позоришту. Иво Војновић тада није важио за фаворита такмичења, али је ипак победио, чак и Анта Тресића Павичића, који је сматран фаворитом и који је учествовао са историјском трагедијом.
Наслов Психе је и име грчке богиње душе, која је у грчкој и римској митологији представљена као смртница која је својом лепотом освојила Ероса, бога љубави; била му љубавница, а затим и жена. Она је симбол душе која тражи љубав. 
Када говоримо о комедији Психе, треба рећи да реч је о тзв. салонској комедији у три чина. Радња је смештена у Беч. Сама атмосфера салона врло верно је представљена у делу – ту су, за Ива Војновића уобичајене, опширне дидаскалије у којима писац детаљно описује простор, атмосферу, навике и начин живота. Савремени читалац би само из ових описа могао научити много тога новог, а односи и дијалози између ликова – Олге, Мис Томсонове, грофице Воронске, принца Роденберга, Браниевског и осталих многобројних ликова томе и те како доприносе.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге драме, међу којима су: Дундо Мароје Марина Држића, Одсудни тренуци Милана Савића, Несуђени Милана Јовановића Морског, Дорћолска посла Чича Илије Станојевића и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Књигу Машкарате испод купља и Психе погледајте ОВДЕ, а сва дела Ива Војновића ОВДЕ.