Poezija Rastka Petrovića: u čemu je tajna Otkrovenja?

Stvaralaštvo velikog srpskog pisca Rastka Petrovića ostalo je, do današnjeg dana, nedovoljno zastupljeno. Slična je situacija i sa likom ovog genijalnog književnika srpske međuratne avangardne književnosti. O njegovim esejima i romanima, kao što je recimo roman Ljudi govore još se i može čuti, s obzirom na njihovu zastupljenost u programu školske lektire. No, poezija Rastka Petrovića nekako je ostala zaglavljena među prašnjavim antikvarnim knjigama, iako to uopšte nije zaslužila.

Poetičke postavke ovog srpskog pesnika, prepoznatljive u njegovim esejima ili romanima, prožimaju u celosti i njegovu poeziju. Put koji je ona imala na putu do čitalačke publike unekoliko je slična putu kroz koji su prolazila i druga njegova dela. i poezija Rastka Petrovića nailazila je, mahom, na nerazumevanje.

Zbirku Otkrovenje Rastko Petrović objaviće 1922. godine, u Beogradu. Osobena je jer u njoj, naročito u pesmama „Pustolov u kavezu” i  „Ovo o jednom pesniku”,  prepoznataju  autopoetički elementi, koje su pesnici ovog perioda naročito znali naglasiti u svojim poetskim ostvarenjima. Autopoetički momenat naglašen je i proznim tekstom „Probuđena svest (Juda)”, koji   je manifestnog karaktera. Pesnik proglašava osnovne idejne postavke svoga stvaralaštva, istovremeno bivajući u potrazi za sopstvenim identitetom.

Sam jezički pesnički izraz Rastka Petrovića neobičan je i nesvakidašnji u srpskoj književnosti. Fragmentarnost, rasplinutost, težnja za oneobičavanjem, potreba da se odmakne od beogradskog stila i dođe do drugačijeg vida prirodnog jezika, sve se to da prepoznati kroz stihove Rastka Petrovića. U izvesnoj meri, sve je to doprinelo i nedorečenosti, katkad zamućenosti značenja, što je moglo doprineti prvobitnoj negativnoj reakciji čitalaca na Rastkovu poeziju.

Osobenost ove proze u tome je što kroz lirskog subjekta ipak priča sam pesnik, što ukazuje na jednu prikrivenu subjektivnost u izrazu. Rastko Petrović bio je ono što je smestio u sam naslov jedne od pesama „pustolov u kavezu”. Vreme u kom je živeo, i koje mu je donelo velike patnje, zarobilo ga je i društveno, ali i emotivno, intelektualno, i naročito, fizički. Ono što je bila velika strast Rastka Petrovića, i koja prožima gotovo celo njegovo stvaralaštvo, jeste telesnost. Od samog početka, Rastko Petrović, alii lirski subjekti koje nalazimo u njegovim pesmama, prigrljuju u celosti, do samih krajnosti, tu telesnost. Treba živeti potpuno, do kraja, ne odbacujući apsolutno ništa što je čoveku svojstveno, osećati život kroz sve fiziološke radnje, čak i one koje društvo tretira kao sramotne i vulgarne.

Rastko Petrović je oduševljen nagonskim, upravo onim nagonskim koje je, može se reći, i danas tabu; u središtvu ove teme, jeste i tajna rođenja, kojom je Rastko Petrović bio vrlo zaokupljen i u njegovim drugim delima, naročito u „Danu šestom”. Prenatalni trenutak, prema Rastku, onaj je u kojem je sadržana sva istina, i gde prestaju sve patnje. Nasuprot mnogim drugim, kako srpskim tako i svetskim piscima i pesnicima, Rastko Petrović, dakle, ne gleda s one strane smrti,već s one strane rađanja, u prenatalno stanje, u čije tajne želi da pronikne. U onom u čemu društvo nalazi nešto stidno, sramotno, Rastko otkriva religiju i moral. On tu otkriva život, ponovno rađanje, večito obnavljanje. U „sudarima seksova” ovaj srpski pesnik naći će trenutak koji nas približava Bogu, jer je izvor stvaranja i rađanja.

U tom smislu, vraćajući se primitivnom i telesnom, u njegovoj poeziji prepoznajemo i lutanje i identifikaciju pesnika sa različitim istorijskim slojevima i vremenima (Suncem, Starim Slovenima, Isusom i Judom). Lutajući od solarnog mita, preko mitološkog i hrišćanskog sloja, lirski subjekat pokušava da pronikne u najdublje delove vlastitoga bića. Jer on kao pesnik nosi u sebi iskru stvaranja, ali svojim novim idejama on je istovremeno i izdajnik. Možda vrhunac te borbe, koju je osećao vrlo snažno, prepoznajemo u njegovoj nedovršenoj poemi „Vuk”.

Pored poezije Rastka Petrovića, u ediciji Otrgnuto od zaborava možete naći i pesme Milana Rakića, Alekse Šantića, Vladislava Petkovića Disa, Branka Radičevića, ali i manje poznatih književnika, Koste Abraševića, Jovana Ilića.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *