Pisma iz Švajcarske su na izvestan način najintimnije delo Ljubomira Nenadovića jer ne predstavljaju samo putopis. To je delo koje prikazuje jedno mladalačko putovanje đaka. Ono je uvid u život naše intelektualne omladine, koja je umela da obilazi znamenitosti, ali i da se zabavi i nasmeje, zapeva. To je i prikaz šta je u ta vremena značilo studirati i upoznati svet. Ti mladi ljudi sa naših prostora gde su gradovi tek u povoju, gde se život uglavnom svodi na egzistenciju, bitke i politička previranja dobijaju priliku da upoznaju Evropu, i to ne samo grad u kome uče već da obiđu još ponešto i vide u kom smeru treba da se kreće i naša mala zajednica ako hoće da bude Evropa. Istovremeno, to je slika Švajcarske iz vremena u koje se ne možemo vratiti i podsećanje na istoriju ove zemlje koja se danas smatra zajednicom večitog mira i blagostanja.
Ljubomir Nenadović zaista piše pisma, obraća se sagovorniku, iznosi i neke pomalo trivijalne detalje putovanja – saopštava kada i koliko pada kiša, te je prinuđen da bude u sobi, objašnjava svoj umor, glad i dr. Međutim, taj prisni ton omogućava čitaocu da se oseća kao da su pisma namenjena njemu ili čita zaostavštinu nekog svog pretka pronađenu na tavanu, u kojoj su mnoge poznate mu pojedinosti.
Znamenitosti o kojima je reč u Pismima iz Švajcarske su uglavnom crkve, trgovi, tornjevi, sa kojih se pruža fascinantan pogled, sat sa apostolima, ali posebnu pažnju autoru privlači priroda. On govori o neobičnim brdskim selima koja su već u ono vreme bila spremna za primanje turista. Svežina i lepota tih predela toliko oduševljavaju Nenadovića i njegovu družinu da oni organizuju pešačke ture i na sopstvenim nogama prelaze poveće destinacije kako bi usput uživali u neverovatnim prizorima.
Posebno mesto u Pismima iz Švajcarske zauzima priča o obilasku izvora Dunava. Ljubomir Nenadović ga opisuje kao neko malo vrelo i ne može da veruje da ta voda, putujući i primajući pritoke, postaje ona široka reka koja prolazi kroz velike evropske gradove. I danas je ovaj opis vredan i zna da dodirne sve nas koji smo u dunavskim zemljama, a još nismo imali priliku da posetimo njegovo izvorište.
Ljubomir Nenadović, pored prirode, analizira i ljude, prikazuje nam karakter Švajcaraca, i s jedne strane, nerazvijenost ljudi u ponekim selima i sa druge, napredne gradove i turistička mesta. Verovatno je najupadljiviji primer i dokaz da se evropska civilizacija od tih vremena do danas nije mnogo promenila popularnost kockanja. Dok veći deo sveta i dalje muku muči sa ratovima, ralom i volovima, u Švajcarskoj bogatiji sloj iz čitavog sveta dolazi na rulet. U tom smislu su Pisma iz Švajcarske izvor za istoriju kulture Evrope u širem smislu, ali i pokazatelj kako se paralelno sa prosvećenošću, naukom i kulturnim razvijala i sklonost ka porocima. Interesantno je kako Nenadović opisuje rulet kao točak sa magnetom koji privlači ljude sa novcem iz čitavog sveta. Priznaje da i sam nije odoleo da se oproba u toj igri.
Pesme Ljubomira Nenadovića biće sigurno iznenađenje za svakog čitaoca. Poznat je po svojim putopisima, pre svega, a njegova poezija se retko spominje. Iako to nije veliki korpus pesama, one su izuzetno vredne. U ovoj knjizi našle su se uz Pisma iz Švajcarske, koja su njegov najrazigranije i možda najličnije delo nastalo na putovanjima, pa je sasvim prikladno da se upravo tu nađu stihovi koji prikazuju glavne nedoumice prisutne u Nenadovićevom srcu.
Pesme se mogu podeliti u dve grupe. U jednoj su one koje imaju fabulu, skoro epsku ili dramsku, u kojoj nailazimo na likove, njihove životne situacije, ponekad mitske ličnosti ili neke već poznate iz sveta književnosti. Tu se posebno ističu pesme Maniti glumac i Jedna noć, koje su na tragu Kalderonovog dela Život je san. U drugoj grupi su one u kojima Nenadović eksplicitno iznosi svoja zapažanja o svetu životu, ljudima, karakterima, sreći, smislu života. Zanimljivo je da iznosi neka psihološka saznanja za koja se tada prosto nije znalo, do kojih je mogao da dože samo briljantan um kao što je on. Tu upadaju u oči mala remek-dela: Običan – srećan i Zapisi.
Dela iz ove knjige: Pisma iz Švajcarske i pesme, koje se mogu definisati i kao filozofske, predstavljaju materijal za proučavanje još jednog sloja Nenadovićevog opusa i ličnosti koji su blago naše kulturne baštine, a koga nismo sasvim svesni.
Sva dela ovog autora možete videti OVDE.
U okviru edicije Otrgnuto od zaborava Portalibris je reizdao Nenadovićeva Pisma iz Italije, Pisma iz Nemačke, O Crnogorcima, kao i putopise mnogih zaboravljenih autora, među kojima su Sreten L. Popović, Jelena Dimitrijević, Milan Jovanović Morski, Mihailo Petrović Alas i drugi.