Milutin J. Ilić je jedan od braće Ilića, sin pesnika Jovana Ilića, čije stvaralaštvo je nepravedno zapostavljeno, iako po kvalitetu nimalo ne zaostaje za bratom. Kao što je, uostalom, slučaj i sa delima njegovog brata Dragutina, u zapećak je pala simbolična i alegorična poezija Milutinova, koja predstavlja vrlo originalan deo našeg književnog korpusa. U poeziji on se bavi univerzalnim temama, ljubavnim, patriotskim, biblijskim, ali često kroz lične i introspektivne prizme. Koristi bogat jezik i neobične slikovne prikaze kako bi izrazio unutrašnje osećaje, socio-politička stanovišta i filozofske refleksije. Milutin J. Ilić u zbirci Pesme ne libi se da istražuje duboka emocionalna stanja, prirodu i njen uticaj na ljudsku psihu, ali i probleme društvenog poretka, naš mentalitet itd.
Doprinos Milutina J. Ilića na našoj književnoj sceni prepoznaje se pre svega u njegovoj sposobnosti da kombinuje klasične književne forme sa modernim izražajnim tehnikama. Taj princip je prisutan i u ljubavnoj poeziji, u kojoj ima i folklornih elemenata. U zbirci Pesme ljubav se često prikazuje kao snaga koja može da donese kako radost, tako i bol. Ova ljubav nije samo romantična, već i duhovna i filozofska, eterična (Soneti, Zvezda, Oči) i čitaocu omogućava da shvati da nije usamljen u svojim emocijama, ali i da bolje razume prirodu ljubavi.
U zbirci Pesme Ilić o ljubavi piše katkad i na duhovit način, ne skrivajući simpatije prema vragolijama među zaljubljenima. U pesmi Ispovest iz neobične perspektive mrtvog u sanduku, kroz razgovore okupljenih (pogrešno) se otkriva njegov ljubavni greh. Strah od neverstva duhovito je prikazan u pesmi Razočarenje, gde junak sanja da je umro, a draga drugog ljubi na njegovom grobu, pa ipak opis ljubomornog mrtvaca je vanredno smešan.
Jedna od čestih tema – priroda – u Ilićevim pesmama nije samo pozadina, već aktivan učesnik u izražavanju unutrašnjih stanja i osećanja. Kroz slike prirode, Ilić uspostavlja veze između spoljnog sveta i unutrašnjeg života pojedinca, stvarajući slike koje su istovremeno lepe i emotivne, a u pesmama koje o govore o prirodi često postoje i folklorni elementi.
Čak i kad piše o teškim temama, Milutin J. Ilić u zbirci Pesme nastoji da bude vedar, zabavan, ponekad koristi himnični, svečan ton, dominiraju, dakle, vedri duh i optimizam, dok se njegov brat Vojislav prepoznaje po svom pesimizmu i često mračnijem tonu. Njegove pesme često istražuju teme gubitka, patnje i dubokih filozofskih pitanja o ljudskoj egzistenciji, a pritom je i Vojislavljev stil kompleksan, sa tendencijom da se koristi simbolikom i metaforama koje reflektuju njegovu melanholiju i kritički pogled na svet.
Treći brat, Dragutin J. Ilić, pisao je i prozna i dramska dela, čak se pamti kao pisac prvog naučnofantastičnog komada, pa se može reći da je svako od braće izabrao svoj specifičan ugao gledanja na svet, kao i književne oblike i sredstva koje koristi.
Čitav jedan segment u zbirci Pesme Milutina J. Ilića predstavljaju patriotske pesme, u kojima koristi bogat jezik i emotivne prikaze da izrazi ljubav prema domovini i poštovanje prema srpskim herojima i kulturi. Milutinov stil, koji uključuje bogatu metaforiku i epski ton, uspešno stvara osećaj ponosa i divljenja, Ilićeve patriotske pesme imaju značajnu ulogu u oblikovanju srpskog književnog i kulturnog nasleđa, pružajući uvid u emotivni i intelektualni izraz ljubavi prema domovini. Milutin J. Ilić veliča heroje svog vremena, ali i one iz prošlosti. Posebno se ističu njegove pesme Hajduk Rade, Jan Hus, gde on u središte stavlja hrabrost tih velikih junaka. Tema oslobađanja i ujedinjenja česta je u njegovoj poeziji, a piše i o slovenstvu i nekoj vrsti slovenskog povezivanja, međusobnog pomaganja itd.
Filozofske poglede i posmatranje života u kome neminovno postoje radosti i tuge, Milutin Ilić iznosi u pesmi Sudba, Jedna rana, a česte su i pesme gde je reč o božanskom, kao što je pesma Prorok.
Zanimljivo je kako ubedljivo prikazuje pesničku prirodu, opisujući svoju odluku (ili odluku lirskog subjekta) da umesto ovog ružnog sveta stvara svoj, lepši (Elegija).
U zbirci Pesme Milutina J. Ilića najznačajnije mesto ima duža pesma Rajske novine, društvena satira i alegorija, koja nema konkurenciju u našoj kniževnosti, a ni u svetskoj ih nema mnogo tako zabavnih i domišljatih. Možda se može jedino uporediti sa Zmajevom Jututunskom juhahahom. U pitanju je delo, u kome se kao u novinama izveštava o navodnim dešavanjima u raju, a koja su zapravo alegorični prikaz događaja u državi. Vrlo je tu Ilić oštar, ali su i paralele srećno nađene, duhovite, zabavne i na vrlo interesantan način on koristi oksimoronski motiv „nevolja u raju”.
Pesme Milutina J. Ilića su ne samo umetnička dostignuća već predstavljaju i duboka istraživanja ljudske duše i njenog odnosa sa svetom. Talenat, obrazovanje, kao i porodični uticaji uslovili su da njegov rad pruža bogata emocionalna i estetska iskustva, koja i dalje imaju važnu ulogu u srpskoj književnoj tradiciji. Kroz njegovu poeziju možemo osvetliti složene aspekte ljudskih osećanja i prirode, čime Ilić ostaje relevantan i inspirativan i u našem vremenu.
U ediciji Otrgnuto od zaborava Portalibris izdao je i dela ostalih stvaralaca iz porodice Ilić: Jovana Ilića, Dragutina Ilića i Vojislava Ilića.
Knjigu Pesme Milutina J. Ilića možete pronaći OVDE.
Sva dela Milutina J. Ilića možete pronaći OVDE.