Пера Радуловић био је истакнута личност у Војводини у другој половини 19. века. Има мало података о Перином животу, али његов рад надалеко је запамћен. Био је угледни наставник педагогије у Српској женској учитељској школи. Познате су његове књиге Албум славног женскиња (1909), која говори о славним девојкама и женама, и Без оца и мајке (1881), написана у облику дневника. Својим педагошким радом и књигама доста је допринео времену у ком је живео.
Без оца и мајке је посвећена Пери Слијепчевићу, председнику Српске црквене општине Загреба и Сремских Карловаца, славном трговцу, и његовој супрузи Марији. Књига је штампана у Новом Саду у то време познатој штампарији А. Пајевића. Како сам писац наводи, Без оца и мајке писана је још у Прагу за време његовог студирања, њено писање помогло му је у решавању меланхолије и састављајући ово дело није осећао толико дубок јаз и вечити жал за домовином својом. Након повратка прво је 1874. године наслов освануо у познатом Новосадском часопису Јавор. Овај познати књижевни часопис имао је поднаслов Лист за забаву, поуку и књижевност за годину. Његови уредници и стални сарадници били су Јован Јовановић Змај, Коста Трифковић, Илија Огњановић и др. Излазио је три пута месечно. Самим штампањем свог књижевног остварења у овом часопису може се закључити колика је била важност Пере Радуловића. Након овога он прима неколико критика од стране својих савременика, исправља недостатке на које су му указали и одлази корак даље. Дело је поново штампано 1881. године у издању штампарије А. Пајевића. Пера Радуловић се за то време бави педагошким радом и наставник је педагогије у Српској женској учитељској школи. Књига Без оца и мајке написана је у облику дневника. У првом делу књиге нама главни јунак описује прве дане свог тешког детињства, објашњава трагичну судбину њега и његове сестре након што су остали без оца и мајке, а након тога бивамо сведоци његових тренутних животних дешавања и недаћа. Њему се дешавају разни проблеми са којима мора да се суочи, у њему су константне борбе и вечито питање опстанка. Књига указује на важност појединца, на важност младог српског народа који је у ратовима изгубио много, али који још увек има доста да пружи. Стална жртва коју је главни јунак Миливоје увек спреман да да̂ не може читаоца оставити равнодушним.
Године 1909. излази, сада у издању Матице српске, његова књига Албум славног женскиња, у коју он уврстава све познате жене кроз историју. Тако је у тој књизи описана и заносна Пенелопа, Одисејева жена. Вредновањем женских историјских фигура, Пера Радуловић је давао својим ученицама многе примере на које су се оне угледале. Читањем његових књига могле су се упознати и са историјом, али и са умећем књиге и књижевности. Књига је изашла у едицији Књига за народ из задужбине Петра Коњевића.
Књижевни и културни рад Пере Радуловића остаје вредан пажње, а његово прозно дело Без оца и мајке је симбол наших младића 19. века и заувек урезан доказ наше трагичне историје.
Порталибрис је објавио у едицији Отргнуто од заборава и друге књиге српских мање познатих писаца, међу којима су: Спахиница Стевана Ј. Јевтића, Срж или Игра костурова Милана Вукасовића, Марин Сорго Александра Видаковића, На туђем послу Тадије Костића, као и многе друге. Сви наслови доступни су на Порталибрисовом сајту.
Књигу Без оца и мајке можете купити ОВДЕ, а сва дела Пере Радуловића која је Порталибрис објавио погледајте ОВДЕ.