Павле Поповић, „Преглед српске књижевности”

Преглед српске књижевности је најпознатија, а можда и најзначајнија међу књигама Павла Поповића из области науке о књижевности, којих има цео један низ и такође врло познатих и веома значајних. Осим тога, то је и најранија Поповићева књига те врсте, и са њом је заузео место у првоме реду наших историчара књижевности.

Преглед српске књижевности садржи три подручја књижевности. То су „Стара књижевност”, под којом је аутор ове књиге подразумевао српску књижевност средњега века; затим „Народна књижевност”, односно књижевност усмена у свим вековима њенога постојања; и у трећем делу, „Дубровачка књижевност”, тј. књижевност стварана на народном језику у Дубровнику, од периода ренесансе или од средине петнаестога века, па до последњих дана слободнога живота у Дубровнику, или до краја века осамнаестога. То је стварни предмет или – пошто је овде реч о посебно представљеним књижевним целинама – то су предмети ове књиге, а исходи и резултати Поповићевих изучавања у тим областима српске књижевности, како је он ту књижевност разумевао и схватао, и како их је у току петогодишњих својих предавања на Великој школи и Универзитету у Београду излагао својим слушаоцима, њен су стварни садржај.

Ha уводном месту Прегледа српске књижевности, y „Предговору”, Павле Поповић изложио je своју замисао о природи ове књиге, о сврси и намени њеној, односно о њеној функцији код читалаца који „воле и проучавају нашу књижевност”, о предмету њенога излагања и о његовом пространству, и најпосле о начину на који je она рађена. У свим тачкама тога свога програма Поповић ce битно разликовао од свих својих претходника y дотадањој српској књижевној историографији.

Преглед српске књижевности Павла Поповића – који је његов писац сам назвао „великим прегледом”, да би га тако разликовао од оних „малих прегледа”, сведених и крајње сажетих, објављиваних претходно по часописима и већ споменутих – разликовао се још у много чему осим казаног, чак би се смело рећи још и: безмало у свему, од дотадашњих књига овог типа. Супротно од поступања дотадањих писаца књижевне историографије, српске или хрватске свеједно, који су у своје историје књижевности уносили све што се као књижевност у најширем смислу те речи писало или стварало у свим раним вековима наше прошлости на језику српском или хрватском, према ондашњим схватањима о језику и ондашњој језичкој терминологији, и на целом простору на коме се тим језиком и у свим његовим наречјима говорило и писало. Ту књижевност једни су њени историчари називали српском, други опет хрватском; већи део историчара њених називала је ту књижевност српском и хрватском, неки чак српскохрватском. Павле Поповић издвојио је из те скупине књижевне оно што је, по његовим мерилима, припадало књижевности српској, или јој је припадало – као што је било са књижевношћу старога Дубровника – барем онолико колико је припадало књижевности хрватској.

У свакоме од три књижевна подручја свога Прегледа Павле Поповић начинио је битна „ограничења предмета”. Нека од њих из начелних, нека из научних, а нека опет из разлога сопствене стручне позваности; на књижевну материју, осим тога, он је гледао као књижевни историчар, не као филолог, како је то, по правилу, био случај до њега. Ова и многа друга начела и приступи Павла Поповића при стварању Прегледа издвајају ову књигу од свих осталих тог типа.

 

Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава издавачке куће Порталибрис реиздате и друге мање познате књиге књижевне критике као што су: Лаза Костић (О Јовану Јовановићу Змају), Растко Петровић (Есеји и чланци), Јаша Продановић (Наша народна књижевност, Наши и страни), као и целокупан опус критичких радова Јована Скерлића.

Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлине куповина књига.

Сва издања овог аутора можете пронаћи ОВДЕ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *