Male priče
Male priče Branislava Nušića predstavljaju upravo ono što kaže naslov ― zbirku kratkih priča. Nušić u 14 kraćih proznih slika svakodnevne životne događaje svojih sunarodnika.
Nušić gotovo gogoljevski, slično tehnici skaza, autentično, jezički blisko običnom, govornom jeziku, u razgovornom tonu, najčešće kroz dijaloški oblik, gde se sa druge strane nalazi čitalac, kojem se on direktno obraća, kazuje dogodovštine bliske svakom čoveku.
Osnov ovih kratkih priča, koje su date u gotovo anegdotskoj formi, jeste komični efekat. U njima pisac smeh izaziva na više načina ― kao i u svojim komedijama, izvor smeha je, sa jedne strane, u satiri. Ismevaju se društvene negativne, najčešće pomodarske pojave, kao i ljudske negativne osobine. Sa druge strane, izvor smeha nalazimo u jezičkoj igri ― konkretizaciji i bukvalnom intepretiranju različitih izraza s prenesenim značenjem, kao što su „vući repove”, i „stati nekome na žulj”, koje nalazimo u pričama „Čovek s repom” i „Žulj”. Istovremeno, Nušić komično u pričama postiže i svojm tonom u kazivanju: nasuprot komici, stoji njegov ton uobičajenog prepričavanja događaja.
Naravno, Nušić ni ovde ne zapostavlja najživlji deo svog književog izraza, njegovu bazu ― dijaloge ― koji postoje među likovima, ali i između pisca i likova. Uključenjem pisca kao učesnika radnje anegdotska priroda dela se još više ističe.
Zanimljiva epizoda iz bračnog života, komično predstavljanje bračne monotonije, bračnog neverstva, ljubavnih koketerija, preokret u moralnim društvenim vrednostima, gde bogatstvo i novac brišu sve čovekove mane, sve to Nušić provlači kroz svoje britko spisateljsko pero, stvarajući nisku priča koja se čita u jednom dahu.
Konferencije
Konferencije su niz esejistički napisanih Nušićevih razmišljanja o različitim temama – braku, modi, Beogradu nekad i sad, ljubavi, društvenim promenama. Iako je u pitanju esejistička forma, Nušić ni ovde ne izostavlja najpoznatiji element njegove proze ― humor. Konferencije su zanimljiv i osoben deo Nušićeva opusa, jer su tu njegovi stavovi iskazani direktno, jasno, u monološkoj formi. U Nušićevim komedijama, u kojima su slikane ljudske i društvene mane, Nušič ni na kakav način kao komediograf svoje likove lično ne kritikuje ― oni svojim jezikom i ponašanjem sami predstavljaju svoje mane i mane društvenog sloja kojem pripadaju. Pri tome, na kraju, i to je ona gorčina Nušićeve komike, nema nagoveštaja da će se situacija promeniti, jer će pomodarstvo, političke spletke i intrige,prevare, postojati uvek. Nušić za sve to vreme biva nepristrasan.
U Konferencijama, shodno formi, nije tako. U njima mi prepoznajemo ne samo pisca već i čoveka. Nušić vrlo lično proživljava velike promene, radikalni i nagli upliv iz prošlog u sadašnje i buduće; kao čovek koji živi na razmeđi dva veka, on se bori sa kulturološkim promenama, ubrzanim načinom života, novim ljudskim slobodnijim ponašanjem, koje nije nužno u svim slojevima afirmativno. Pored tih tema, nešto ozbiljnijih, kroz koje se hroničarski slika odnos „nekad i sad”, Nušić se i ovde posvećuje svakodnevnim pitanjima ― vrlo komično i originalno, kroz poređenje sa politikom, predstavlja bračni život. Čuvena Nušićeva izreka „Brak je jedna od retkih istorijskih pojava kod koje se osvajač potčinjava pobeđenom” predstavljena je u tekstu „Odgovor na interpelaciju”.
Zanimljiv je, čak i sa naučne i hroničarske strane značajan, i tekst „Moda”, gde kroz istorijski pregled, Nušić u svom prepoznatljivom komičnom maniru pokazuje kako se moda menjala i uticala na ljude.
Možda nezasluženo manje poznate, Konferencije autentično čuvaju mišljenja i lik Branislava Nušića koji se u njegovim dramama ne može naći.
Pripovetke
Pripovetke Branislava Nušića, jezički, stilski i tematski prate sadržaj Malih priča i Konferencija. Najveći broj pripovedaka bavi se porodičnim životom, naročito dogodovštinama u braku. Nušićevski, sa čestim obrtom na kraju pripovetke, on se komično odnosi prema temi preljube, koja je u ovoj celini zbirka najizraženija kao motiv.
Osobenost ovih pripovedaka je ta što, iako ih povezuje ista tema, ona nikada nije obrađena na isti način. njihova raznolikost u pristupu, kao i upečatljivi likovi koji, uprkos kratkoj žanrovskoj formi, uspevaju da dođu do izražaja, čine ovaj niz kratkih priča štivom uz koji ćete se najsmejati, neki slatko, a neki i kiselo.
Na udaru Nušićevog britkog pera su i muškarci i žene koji ne prezaju da lako uđu u bračne vode, da lako ostave, ali i dozvole da im se familija u ovaj vid društvene zajednice meša.
Šta se zgodi kada druga strana za to sazna, videćete u ovoj zbirci!
U Portalibrisovoj ediciji Otrgnuto od zaborava, naći će se ova, kao i mnoge druge knjige Branislava Nušića!