Radom na novelističkoj prozi Bogoboj Atanacković unosi novinu u srpskoj književnosti. Do tada se niko nije bavio ovom književnom vrstom, pa se Atanacković smatra začetnikom srpske romantičarske pripovetke. Na njegov prozni rad uticao je Milovan Vidaković, a prve novele su počele da izlaze već 1844. godine. Dok je prve novele pisao u sentimentalnom tonu, one pisane nakon povratka u domovinu, 1851. godine, odlikuje realistično pripovedanje. Međutim, i jedne i druge spaja motiv nesrećne ljubavi. U njima govori i o istorijskim događajima, ali i o onim izmišljenim.
Ono što je zanimljivo jeste da Atanacković voli da lokalizuje prostor, ali i znatno obraća pažnju na to da taj prostor bude što bolje predstavljen, te je deskripcija kod njega neizbežna. Ti opisi su idealizovani, priroda je rajska, sa potocima koji žubore, cvećem i planinama koje stoje zagrljene. Ovakvim opisom počinje i njegova prva novela, „Krvava osveta” (1844), ali i mnoge druge. Jedna koja može biti posebna kada pogledamo opise je „Dva poljupca”. Bogoboj Atanacković se zalaže za to da srpski narod nikako ne zaboravlja koje blagodeti krase našu otadžbinu, pa nas podseća na sve lepote Fruške gore. Upućuje poziv čitaocu da bude ponosan na sve lepote koje mi imamo:
„Mome je srcu mnogo milija Fruška gora nego Švajcerska.”
I druge su novele lokalizovane, pa se neke od njih smeštaju u Srem, Stanišiće, Peštu…
Nakon 1851. javljaju se „Rukavice”, „Tri zelene šibljike” i „Bunjevka”. Bogoboj je voleo jednu Paulinu, ali ta se ljubav nije ostvarila. Ipak, ona ostavlja traga i u njemu samom, ali i u njegovom književnom stvaralaštvu, te se junakinja iz njegove novele „Rukavice” se zove po Paulini. Tu čak unosi još jedan autobiografski element i pominje mladića od 29 godina koji je pisao dnevnik. Njegova „Bunjevka” nastala je nakon završenog sukoba između Srba i Mađara. Upoznaje nas sa Milošem i Ljubom, i kroz njihovu ljubav insistira na snažnoj poruci o bunjevačkom i srpskom zajedništvu, koje je bilo uzdrmano za vreme Mađarske revolucije 1848.
Sve vreme u svom pripovedanju Bogoboj se obraća čitateljki, a tu misli na mladu Srpkinju. Njegove novele su napisane i iz perspektive sveznajućeg pripovedača, ali i sa mnoštvom dijaloga, digresija i retardacije, u kojima će on opomenuti čitateljku na nešto.
Istakao se i kao putopisac, i to imamo prilike da vidimo u njegovoj putopisnoj prozi. Želeo je da ostavi svedočanstvo o svojim putovanjima, pa su njegova pisma objavljena pod naslovima „Pisma srpskoga putnika” i „Dodatak Pismima srpskoga putnika”. Inspirisan Francuskom, Češkom i Nemačkom, u putničkoj prozi dotiče se različitih tema, od pejzaža i mnogih znamenitosti, pa do karakteristika ljudi i njihovog znanja o srpskom narodu. Oduševljen je spomenicima koji se nalaze u Nemačkoj, a posvećeni su slavnim junacima. Pita se zašto nema kod nas mnogih spomenika kada imamo toliko slavnih junaka. Pričajući o slikama, ikonama i skulpturama, Atanacković žali što srpski umetnici nemaju priliku da posete takva mesta sa visoko razvijenom umetnosti.
Portalibris je u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdao i roman „Dva idola” Bogoboja Atanackovića. Ova edicija vam nudi mogućnost da čitate i druga dela: „Narodne novele”, Niko Bartulović, „Izabrane pripovetke”, Lazar Komarčić, „Pripovetke i zapisi”, Tadija Kostić, „Zao glas i druge pripovetke”, Đura Jakšić, „Pripovetke”, Draginja Draga Gavrilović, „Iz učiteljičkog života i druge pripovetke”, i još mnogo drugih dela poznatih i manje poznatih pisaca srpske književnosti. Sva naša izdanja naći ćete na Portalibrisovom sajtu, a moguća je i online kupovina.
Sva dela ovog autora možete videti OVDE.