Neizmišljeni likovi je zbirka od šesnaest pripovedaka Grigorija Božovića koje prikazuju zajednički, komšijski život Srba i Turaka na prostoru Stare Srbije. Ova knjiga objavljena je prvi put 1940. godine, a Portalibris ju je sada uvrstio u svoju ediciju Otrgnuto od zaborava, kao i druge njegove zbirke pripovedaka: Roblje zarobljeno i druge pripovetke, Pripovetke, Pod zakonom, Uzgredni zapisi. Pored ovoga, objavljeni su u Portalibrisu i putopisi Urezane istine, Sa sedla i samara.
Književni rad Grigorija Božovića, nažalost, pao je u zaborav. Ne čita se u školama, nije u literaturi ni na fakultetu, a to je nezasluženo. Njegov pripovedački stil je izuzetan, jezičko-stilska sredstva kojima se služi ono je što ga čini posebnim, a s druge strane, njegova preciznost u opisivanju, predstavljanju, nadahnuće, emotivni naboj – sve ga to svrstava u red kvalitetnih pisaca i trebalo bi ga obavezno čitati. Vrlo često ga nazivaju kosovskim Andrićem, jer su njegovi pripovedački kvaliteti vrhunski, vrlo mu je jasan stil, a opet obojen lokalno, sa obiljem turcizama. To se može videti kako u zbirci Neizmišljeni likovi, tako i u drugim njegovim zbirkama i putopisima. Uz Boru Stankovića, Anđelka Krstića i Zariju Popovića, Grigorije Božović opisuje život ljudi sa naših prošlih južnih prostora.
Božović govori o teškim i potresnim sudbinama Srba pod Turcima i nakon njih. Neki njegovi junaci hrabro prkose vremenu i svim pritiscima koji dolaze od Turaka i Arnauta. Oni se čvrsto drže svoje pravoslavne vere i ne bi se poturčili ni za šta, ili, ako su poturčeni, ponovo se pokrštavaju. Za razliku od takvih, neki, premda vole svoje, ne mogu više da trpe zulume i da budu pod ropstvom, te gaze ponos prihvataju islam.
Pripovetke iz zbirke Neizmišljeni likovi imaju i simbolične naslove: Dva su bora naporedo rasla, Kad se vremena sučeljuju, Ako je i za veru – dosta je, Dosta, ako je i za krst. One potvrđuju sve ono što je navedeno prethodno. Uglavnom su to priče koje pričaju o prijateljima različite vere i nacionalnosti, o njihovom suživotu, zajedničkim radostima i mukama. Na kraju, postavlja se pitanje da li je uopšte moguće prijateljstvo u takvim uslovima, odnosno u takvoj nekadašnjoj atmosferi. Trebalo bi da jedna rečenica iz pripovetke Preko ledenica da odgovor na to pitanje: „Lijepa li razgovora između dina i krsta.”
Možda najjači utisak na čitaoca ostavi priča Dosta, ako je i za krst.
„Bjelopoljcu Zaviši Rakovcu, trgovcu i jednom od prvih ljudi u gradu, snemoglo se već da i dalje boravi u svojoj veri. Smučilo mu se na njenu lipovu slabost, na sve njeno prokletstvo, koje izjedna nemilosrdno prati njene sledbenike evo punih pet stotina godina. […] A eto, i on sam pamti ko se sve poturčio i ko je u svakoj božjoj pitomini oko zelenoga Lima postao beg i spahija, aga i subaša. He, zna on ko je i kakav je u krstu bio gradski čauš Smajo Muhamedović, pa mu se danas svaki rajetinski ćepenak diže na noge kad prolazi čaršijom kao paši.”
Neizmišljeni likovi Grigorija Božovića zaista nisu izmaštani, nego su stvarni. Dobar je osećaj čitati o velikim junacima, neustrašivim ljudima, koji brane svoje, neguju prijateljstva i rodbinske odnose; čitati o onim velikim koji, i uprkos tome što su različitih vera od komšija, pokazuju svoju dobrotu i ljudskost i pomažu u nevolji i sirotinji. Ovakvi junaci podnose svoje boli dostojanstveno, pa tako je i Ram-Jela, iz istoimene pripovetke, kada su mu doveli mrtva sina, zabranio da se plače, naprotiv, on šenluči, samo zato što „junačkoj smrti se raduju junaci”.
Jedina pripovetka iz zbirke Grigorija Božovića Neizmišljeni likovi koja nosi naslov po ženi jeste Stana Lješnjak. Ona svedoči da i krhke, mlade devojke mogu da podnesu mnogo koječega i da nema straha kad je u pitanju porodica, za koju svi znaju da je svetinja, i vrlo cene sve ono što hrani zajednicu. Ovde se vidi kakav je odnos seljaka prema stoci i živini. Svesni da zahvaljujući životinjama prehranjuju članove porodice, roditelji su naučili Stanu odmalena da seljak čuva svoju imovinu, da gazi čvrsto i po ledu i po suncu. Petnaestogodišnjoj Stani je nestala koza i bez kolebanja odlazi u šumu, po dubokoj planinskoj noći, da dođe do pećine Đatla.
„Jedva je prebolela; da ne bi u neznan otišlo šta sve mogu da podnesu seljački živci sa sjeničke visije… i kod nejakih šiparica…”
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge zbirke pripovedaka, među kojima su: Večito dužni Anđelka Krstića, Pripovetke iz Stare Srbije Zarije Popovića, Stari dani Borisava Stankovića, Međudnevica Milana Đ. Milićevića, Kanjoš Macedonović i druge pripovetke Stjepana Mitrova Ljubiše i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa.
Knjigu Neizmišljeni likovi pogledajte OVDE, a sva dela Grigorija Božovića OVDE.