Milica Janković jedna je od zaboravljenih srpskih književnica, ali Portalibris, reizdajući njena dela kroz ediciju Otrgnuto od zaborava, zajedno sa svojim čitaocima, postiže da se vraća u red aktuelnih čitanih pisaca.
Pisala je mnogo, a jedno od njenih dela jeste Među zidovima. Podseća na dnevnik, jer piše tako da ostavlja svedočanstvo o svom životu, koji je bio težak, jer je već u svojoj 21. godini dobila tuberkulozu i bolest kostiju. Zbog toga je bila nepokretna i vreme provodila nepomično u krevetu.
Prvom rečenicom knjige Među zidovima Milica Janković najavljuje o čemu će govoriti do kraja i upozorava čitaoce na tešku priču. Ona govori o svojim osećanjima, sećanjima i mislima. Dok joj dani dugo traju, ima priliku da rezonuje svoj i život onih zdravih i srećnih. Okružena belim zidovima, prozorska okna kroz koja vidi parče plavetnog neba i krovove kuća jedina su joj spona sa vanjskim svetom. Može samo da sluša dečju graju, zvukove životinja i da se u takvim okolnostima oseti radosnom.
Milica Janković pominje razne životinje, ali posebno ističe da mačke ne voli i smatra ih svojim neprijateljima. U toj priči, koja i nosi naslov „Mačke”, saznajemo za Desu, pomoćnicu Miličinu, i o njihovom odnosu. Vrapci pak imaju drugačiji uticaj na nju:
„Vrapci, prvi krilati poznanici iz detinjstva, čiji je svaki dan sada mome sećanju praznik.”
Često ona pominje svoje detinjstvo u ovim zapisima, a u sećanjima joj se javljaju majka, baka i druge osobe koje su obeležile taj period.
Neretko kaže da nema više želja, ali rado bi da je bar za trenutak slobodna i sreću bi joj činile male stvari:
„Imam jednu jaku, toplu, neostvarljivu želju. Želim jednu stolicu u bašti na suncu i da se nekako dokoturam do te stolice na suncu.”
Ipak ne zaboravlja da pomene neke radosti i upućuje poziv svima da se vesele svakom ukazanom veselom momentu.
„Čoveče, nemoj da kažeš da si uvek bio nesrećan pre nego što dođe smrt da te nosi. Ne zaboravi male radosti koje dolaze iznenada i ne ropći.”
Milica Janković je prepoznatljiva po stilu pisanja, pripovedanju koje teče lako i navodi vas da s nestrpljenjem idete ka poslednjim stranicama. I u refleksivnoj prozi u delu Među zidovima ne odstupa od toga, već svojim ispovednim tonom uspeva da zainteresuje i da je čitalačka publika zavoli i saoseća sa njom. Rečenice nisu obimne, nego konciznim informacijama prenosi onoliko koliko je dovoljno. Dominantna je deskripcija, koja nam u ovom slučaju pomaže i da zamislimo i osetimo Miličin duh.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdata i dela drugih manje poznatih srpskih književnica: Jelena Dimitrijević (Nove, Novi svet ili U Americi godinu dana, Pisma iz Niša (o haremima), Pisma iz Soluna, Sedam mora i tri okeana, Amerikanka i druge priče), Milica Stojadinović Srpkinja (U Fruškoj gori 1854), Draginja Draga Gavrilović (Iz učiteljičkog života i druge pripovetke), Ljubica Radoičić (Dana Račić, Knjiga za Mateju, Jednospratne kuće, Jednospratne kuće, druga knjiga, Crvena boja gospođe Lade, Krv se budi), Anđelija Lazarević (Palanka u planini i Lutanja) i druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Sva dela Milice Janković pogledajte OVDE.