Милица Јанковић једна је од заборављених српских књижевница, али Порталибрис, реиздајући њена дела кроз едицију Отргнуто од заборава, заједно са својим читаоцима, постиже да се враћа у ред актуелних читаних писаца.
Писала је много, а једно од њених дела јесте Међу зидовима. Подсећа на дневник, јер пише тако да оставља сведочанство о свом животу, који је био тежак, јер је већ у својој 21. години добила туберкулозу и болест костију. Због тога је била непокретна и време проводила непомично у кревету.
Првом реченицом књиге Међу зидовима Милица Јанковић најављује о чему ће говорити до краја и упозорава читаоце на тешку причу. Она говори о својим осећањима, сећањима и мислима. Док јој дани дуго трају, има прилику да резонује свој и живот оних здравих и срећних. Окружена белим зидовима, прозорска окна кроз која види парче плаветног неба и кровове кућа једина су јој спона са вањским светом. Може само да слуша дечју грају, звукове животиња и да се у таквим околностима осети радосном.
Милица Јанковић помиње разне животиње, али посебно истиче да мачке не воли и сматра их својим непријатељима. У тој причи, која и носи наслов „Мачке”, сазнајемо за Десу, помоћницу Миличину, и о њиховом односу. Врапци пак имају другачији утицај на њу:
„Врапци, први крилати познаници из детињства, чији је сваки дан сада моме сећању празник.”
Често она помиње своје детињство у овим записима, а у сећањима јој се јављају мајка, бака и друге особе које су обележиле тај период.
Неретко каже да нема више жеља, али радо би да је бар за тренутак слободна и срећу би јој чиниле мале ствари:
„Имам једну јаку, топлу, неостварљиву жељу. Желим једну столицу у башти на сунцу и да се некако докотурам до те столице на сунцу.”
Ипак не заборавља да помене неке радости и упућује позив свима да се веселе сваком указаном веселом моменту.
„Човече, немој да кажеш да си увек био несрећан пре него што дође смрт да те носи. Не заборави мале радости које долазе изненада и не ропћи.”
Милица Јанковић је препознатљива по стилу писања, приповедању које тече лако и наводи вас да с нестрпљењем идете ка последњим страницама. И у рефлексивној прози у делу Међу зидовима не одступа од тога, већ својим исповедним тоном успева да заинтересује и да је читалачка публика заволи и саосећа са њом. Реченице нису обимне, него концизним информацијама преноси онолико колико је довољно. Доминантна је дескрипција, која нам у овом случају помаже и да замислимо и осетимо Миличин дух.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздата и дела других мање познатих српских књижевница: Јелена Димитријевић (Нове, Нови свет или У Америци годину дана, Писма из Ниша (о харемима), Писма из Солуна, Седам мора и три океана, Американка и друге приче), Милица Стојадиновић Српкиња (У Фрушкој гори 1854), Драгиња Драга Гавриловић (Из учитељичког живота и друге приповетке), Љубица Радоичић (Дана Рачић, Књига за Матеју, Једноспратне куће, Једноспратне куће, друга књига, Црвена боја госпође Ладе, Крв се буди), Анђелија Лазаревић (Паланка у планини и Лутања) и друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Сва дела Милице Јанковић погледајте ОВДЕ.