Milan Jovanović Morski jedan je od onih književnika koji su nepravedno skrajnuti u zaborav. Njegova dela svedoče da je zaslužio da bude čitan i aktuelan kod čitalačke publike i dalje, jer njima zaista ostvaruje visoke vrednosti. Ne samo što su mu dela bogata sama za sebe već je ceo njegov književni opus raznolik, te piše putopise, drame, kritike, a bavi se i prevodnom literaturom.
Morski je, iako lekar po zanimanju, bio pravi avanturista, te je uspeo da spoji svoje dve ljubavi i da radi dok obilazi svet. Obilazeći različite krajeve, hteo je da ostavi i zapisano o njima, pa su možda za čitaoce najlepši i najprimamljiviji njegovi putopisi. S mora i sa suva prvi je njegov objavljen putopis, i to u izdanju Srpske književne zadruge 1892. godine. Nakon toga slede putopisi Tamo-amo po Istoku i Gore-dole po Napulju, koji je pisao inspirisan Ljubomirom Nenadovićem i njegovim Pismima iz Italije.
S mora i sa suva sadrži sedam naslovljenih poglavlja, koji su raznoliki, ali opet i slični, povezani motivom putovanja. Nijedan od njih nema u naslovu ime mesta kome je posvećen, već su takvi da predstavljaju zapravo samu priču, odnosno njen glavni motiv. U poglavlju koje se zove Krvava rabota Milan Jovanović prvom rečenicom potvrđuje svoj istraživački duh i zaljubljenost duše u otkrivanje novih destinacija:
„Kao što ima umetničkih lepota s kojima čovek ne može da se rastane, tako ima i predela kojih nigda ne može sit da se nagleda.”
Zadivljen je Bosforom, čija se lepota ne da iskazati rečima.
Način na koji Milan Jovanović pripoveda u svojim putopisima veoma lako će zainteresovati čitaoca i držati mu pažnju. I ovo delo obiluje opisima, što je karakteristično za ovaj žanr, a takođe je bogato i raznim pričama o ljudima koje je sretao na svom obilasku sveta. U nekim krajevima bliže upoznaje pojedince, saznaje za njihovu tešku životnu sudbinu, te su prisutne i potresne epizode u ovom putopisu.
Jedna od takvih epizoda je već na početku. Putopis započinje pričom iz Svete zemlje – Palestine, ali interesantno je da tu kazuje o čoveku koji nije išao na hadžiluk. Potpuno neočekivano, momak je iz Velike Britanije, a po nalogu svoga oca je morao doći u Palestinu kako bi zaboravio devojku koju voli. Interesantno je što Morski govori u tom vremenu o nesrećnoj sudbini dvoje mladih, nemoćnih da se bore protiv utemeljenih društvenih i porodičnih zakona koji su im nametnuti već po rođenju.
Došavši do poslednjih stranica, čitalac saznaje o teškom životu devojke koja je izgubila majku i dobila maćehu, po kojoj je priča i dobila naslov. Kako je devojka podnela veliki gubitak i sa kakvim se teškoćama bori nakon toga, Morski nam otkriva u samoj završnici.
Mnogo zanimljivosti i dogodovština iz Palestine, Istanbula, Smirne i drugih krajeva samo potvrđuju činjenicu da književno nasleđe Milana Jovanovića Morskog treba da oživimo.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdati i drugi zanimljivi putopisi, kao što su: Novele i putopisi (Bogoboj Atanacković), Putopisi (Rastko Petrović), Putopisi (Branislav Nušić), Pisma iz Italije, Pisma iz Nemačke, O Crnogorcima (Ljubomir Nenadović), Carigradske slike i prilike (Čedomilj Mijatović), Sedam mora i tri okeana, Pisma iz Soluna, Pisma iz Niša (o haremima), Novi svet ili U Americi godinu dana (Jelena J. Dimitrijević), Po zabačenim ostrvima, Kroz polarnu oblast, Sa okeanskim ribarima, U carstvu gusara (Mihailo Petrović Alas) i mnogi drugi. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Sva dela Milana Jovanovića možete pogledati OVDE.