Милан Јовановић Морски један је од оних књижевника који су неправедно скрајнути у заборав. Његова дела сведоче да је заслужио да буде читан и актуелан код читалачке публике и даље, јер њима заиста остварује високе вредности. Не само што су му дела богата сама за себе већ је цео његов књижевни опус разнолик, те пише путописе, драме, критике, а бави се и преводном литературом.
Морски је, иако лекар по занимању, био прави авантуриста, те је успео да споји своје две љубави и да ради док обилази свет. Обилазећи различите крајеве, хтео је да остави и записано о њима, па су можда за читаоце најлепши и најпримамљивији његови путописи. С мора и са сува први је његов објављен путопис, и то у издању Српске књижевне задруге 1892. године. Након тога следе путописи Тамо-амо по Истоку и Горе-доле по Напуљу, који је писао инспирисан Љубомиром Ненадовићем и његовим Писмима из Италије.
С мора и са сува садржи седам насловљених поглавља, који су разнолики, али опет и слични, повезани мотивом путовања. Ниједан од њих нема у наслову име места коме је посвећен, већ су такви да представљају заправо саму причу, односно њен главни мотив. У поглављу које се зове Крвава работа Милан Јовановић првом реченицом потврђује свој истраживачки дух и заљубљеност душе у откривање нових дестинација:
„Као што има уметничких лепота с којима човек не може да се растане, тако има и предела којих нигда не може сит да се нагледа.”
Задивљен је Босфором, чија се лепота не да исказати речима.
Начин на који Милан Јовановић приповеда у својим путописима веома лако ће заинтересовати читаоца и држати му пажњу. И ово дело обилује описима, што је карактеристично за овај жанр, а такође је богато и разним причама о људима које је сретао на свом обиласку света. У неким крајевима ближе упознаје појединце, сазнаје за њихову тешку животну судбину, те су присутне и потресне епизоде у овом путопису.
Једна од таквих епизода је већ на почетку. Путопис започиње причом из Свете земље – Палестине, али интересантно је да ту казује о човеку који није ишао на хаџилук. Потпуно неочекивано, момак је из Велике Британије, а по налогу свога оца је морао доћи у Палестину како би заборавио девојку коју воли. Интересантно је што Морски говори у том времену о несрећној судбини двоје младих, немоћних да се боре против утемељених друштвених и породичних закона који су им наметнути већ по рођењу.
Дошавши до последњих страница, читалац сазнаје о тешком животу девојке која је изгубила мајку и добила маћеху, по којој је прича и добила наслов. Како је девојка поднела велики губитак и са каквим се тешкоћама бори након тога, Морски нам открива у самој завршници.
Много занимљивости и догодовштина из Палестине, Истанбула, Смирне и других крајева само потврђују чињеницу да књижевно наслеђе Милана Јовановића Морског треба да оживимо.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздати и други занимљиви путописи, као што су: Новеле и путописи (Богобој Атанацковић), Путописи (Растко Петровић), Путописи (Бранислав Нушић), Писма из Италије, Писма из Немачке, О Црногорцима (Љубомир Ненадовић), Цариградске слике и прилике (Чедомиљ Мијатовић), Седам мора и три океана, Писма из Солуна, Писма из Ниша (о харемима), Нови свет или У Америци годину дана (Јелена Ј. Димитријевић), По забаченим острвима, Кроз поларну област, Са океанским рибарима, У царству гусара (Михаило Петровић Алас) и многи други. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Сва дела Милана Јовановића можете погледати ОВДЕ.