Priča sa konkursa Veliki srpski XIX vek 2021. godine
Put Miladina Krstića do položaja kmeta u selu bio je mučan, težak i trnovit. Zna se da je glavni kmet u selu bio obično najviđeniji, najbogatiji seljak, a Miladin u početku to nije bio.
Miladin je rano ostao bez roditelja, sam na siromašnom imanju. I kao što to obično biva, bliža i dalja rodbina se otuđila od dečaka jer niko nije hteo dodatni teret na svojim plećima.
U nemogućnosti da kao četrnaestogodišnjak obrađuje svoje siromašno imanje, najmio se kod bogatog seljaka da čuva ovce. Godinu dana je bio pastir i imao je dovoljno vremena da razmišlja o svom budućem životu. Shvatio je da biti samo čobanin tuđeg stada nikuda ne vodi.
Kada mu je gazda isplatio njegovu zaradu, Miladin se okrenuo drugim poslovima. Pridružio se ćumurdžijama u šumi jer se ćumur dobro prodavao kafanama u obližnjem gradu. Zatim je prešao na posao pečenja kreča koji mu je donosio malo veću zaradu. Od komšije koji je zapao u ruke zelenaša otkupio je najbolju njivu. Ugled u selu mu je porastao jer je bio vredan, preduzimljiv, štedljiv i pošten.
Imao je blizu 30 godina kada je na litijama kod lipe, zavetnog drveta, video devojku Stanu. Oženio se njome i sada je za njega nastao period mirnog i sređenog života. Ostvario je svoj mladalački cilj – bio je svoj na svome.
Ceneći ga kao vrednog radnika, razboritog i čoveka od reči, seljaci su ga na jednom skupu izabrali za kmeta. Tako je Miladinov ugled još više porastao.
Njegov uspeh i sreću kvarilo je samo to što je njegova žena Stana uspela da rodi samo jedno dete, i to ćerku. Miladin je žarko želeo sina. Godine su prolazile, ali dece više nije bilo. Pomirivši se sa sudbinom, Miladin je svu svoju očinsku ljubav preneo na devojčicu Miljanu. Bila je bistra i vredna i još kao mala savladala je sve veštine predenja, tkanja, veza i svih ostalih kućnih poslova. Njeni ručni radovi bili su najlepši, a platno koje je belila na suncu pored potoka, bilo je najfinije i najbelje.
Kada je Miljana imala osamnaest godina, u selo su došli sreski kapetan, pisar i žandarm, da obaveste kmeta Miladina da će u njegovo selo doći u lov po okolnim šumama lično kralj Milan s pratnjom. Seljaci treba sve da pripreme da doček kralja bude besprekoran.
Miladin je pred te iznenadne goste izneo svoje najbolje vino, a pošto su preneli sva potrebna obaveštenja, sreski kapetan i žandarm su otišli. Ostao je samo pisar, govoreći da ima još posla u selu, a u stvari privučen dobrim vinom iz Miladinovog podruma. I tako, posle četvrte-pete čaše pisaru se razveza jezik i on ispriča Miladinu sve ono što se u narodu šaputalo o kraljevoj porodici. Priča se, govorio je on, da kralj Milan i kraljica Natalija nisu u dobrim odnosima. Zašto, pitao se Miladin, kada je kraljica Natalija važila za lepoticu i još je kralju podarila nešto najdragocenije – sina. Tada mu pisar poverljivo šapnu na uvo kako kralj voli da švrlja i da često vara kraljicu.
Kada je pijani pisar otišao, Miladin ostade zamišljen, pitajući se kako kralj može tako da se ponaša kada ima sina, nadu u životu, najveću sreću i svoj produžetak u večnost.
***
Bio je oktobar, sunčan i lep. Nebo prozirno i jasnoplavo, a šume prelivene plamtećim bojama jeseni. Vazduh je mirisao na zrelo voće, a vinogradi su dremali pod teretom teških grozdova.
I tako je stigao taj veliki dan, Miladin dočeka kralja skinute kape i dubokim poklonom. Obavestio ga je da je za seljake velika čast što kralj posećuje njihovo selo i da će posle lova biti priređena gozba.
***
Kada se lov završio, umorni lovci sedoše za postavljene stolove. Posle obilnog ručka, pečene jagnjetine i dobrog vina, raspoloženje kralja i njegove svite dostiže vrhunac, pa se začula i pesma. Sve je bilo u redu dok se pripiti gosti nisu raspojasali i počeli zagledati mlade devojke i žene koje su ih posluživale. Među njima je bila i Miladinova Miljana.
Miladin, koji je budno motrio da se ne desi neki propust, primeti da se teški kraljev pogled često zadržava baš na njegovoj Miljani. I prvi put on obrati pažnju na izgled svoje ćerke, koju je sve do tog trenutka smatrao devojčicom. Postade svestan njene lepote i da je ona već odrasla devojka. Njeno lepo lice je bilo čisto i još je zadržalo nežnu dečju oblinu, a na njemu su blistale krupne, crne oči. Obrati pažnju na njenu bujnu, crnu kosu, spletenu u debelu pletenicu, na njeno vitko telo, visoke, jedre grudi i na tanak struk. I tada ga silno uznemiri onaj teški pogled kraljevih crnih očiju, onaj višeznačni smešak ispod brkova i oni kraljevi kao nehotični dodiri malih Miljaninih ruku, dok je s velikom pažnjom i strahopoštovanjem prinosila činije s hranom pred kralja.
Znajući da kralja bije glas da je ženskaroš, Miladin pretrnu od iznenadnog straha za čast svoje ćerke. Kralj je kralj i ko zna šta mu sve može pasti na pamet. Budno je pratio kretanje svoje ćerke i kraljeve poglede koji su se svakog časa okretali prema njoj. Miladin primeti da kralj očima pokazuje na Miljanu jednom od svojih ađutanata. Miladinu se odsekoše noge. Nije mogao da se pomeri. Odjednom mu prođe kroz glavu čitav njegov život, sve ono zalaganje, težak trud i rad da se izdigne iz sirotinje, sva ona muka i teret koje je prošao. I čemu sva ta njegova životna borba, sticanje i ugled, ako kralj izloži sramoti njegovo jedino dete? On zaškrguta zubima i njegove uvek trezvene oči se zakrvaviše. „Zubima ću ga zaklati, pa ma sto puta bio kralj!”
U tom trenutku, sav zadihan, dojuri na konju mlad oficir i kralju predade depešu. Kralj je pročita i njegovo lice se naglo uozbilji. Obraćajući se svojoj pratnji, on reče da moraju odmah da se vrate u Beograd.
Bacivši brz pogled na Miljanu, blaga senka žaljenja pređe preko kraljevog lica. On ustade i iz pune korpe koja je stajala na stolu izabra najlepšu i najrumeniju jabuku. Priđe ženama koje su stajale sa strane i pruži jabuku Miljani.
Obraćajući se kmetu i seljacima, on reče da zahvaljuje na gostoprimstvu, a da jabuku daruje najlepšoj devojci u selu. Miljana, sva crvena i postiđena, primi jabuku iz kraljeve ruke, a kralj je blago štipnu za obraz.
***
Seljaci su dugo stajali i gledali niz put kuda je odmicala kraljeva povorka, polako se gubeći u plavičastoj izmaglici oktobarskog popodneva.
***
Miladin odahnu.