Мемоарско дело Боре Станковића

 

У оквиру своје едиције Отргнуто од заборава Порталибрис је реиздао многа дела Борисава Станковића, једног од наших великих писаца. Углавном су та дела позната скоро целој читалачкој публици, а сада је на ред стигло и дело Под окупацијом. Верујемо да је већи број вас чуо за ово дело, али можда нисте имали прилике досада да се упознате са њима. Сада вам Порталибрис пружа ту прилику.

Као што знате, Бора у својим делима највише инсистира на свом Врању. Овде је сада ситуација нешто мало другачија, те ће читаоци имати прилику да виде овог врсног приповедача српске модерне у другом светлу.

Током Првог светског рата Станковић је једно време провео у заробљеништву, а онда се вратио за Београд. Ово дело посвећује том периоду, па и сам наслов нам то сугерише. На основу тога, није тешко закључити да је ово мемоарска проза, која је први пут објављена 1929. године. Остао је овај мемоарски спис недовршен, а ипак, много тога у њему ће читалац пронаћи. Писао га је у различитим целинама, односно сваки различити део је насловио. Неки одломци су знатно краћи у односу на друге, неки су недовршени и сачињени су само од неколико реченица.

Под окупацијом Бора започиње посветом Војиславу Живковићу, трговцу из Београда, са Теразија, који је био веома срдачан према њему и помогао му много, те је имао како да прехрани породицу.

Одмах након посвете следи Борина аутобиографија. Много је читалаца који воле његова дела, који се изнова њима враћају и овог писца воле да држе на посебном месту, али скоро нигде у његовим књижевним остварењима нећемо прочитати ништа о његовој породици. Сада овде можете прочитати какав је био Борин однос са супругом, са децом, како је она живела и успевала да издржи сама са децом док је Бора затворен. Цела његова породица се знатно мучила у том ратном периоду. Сусрет са својом породицом Станковић је забележио на веома емотиван начин: трчање деце у његов загрљај, пољупци, а онда и држање свих њих заједно за руке. И у свој тој радости, он није могао да не осети атмосферу око себе, те нарочито ваздух који удише док их грли и љуби:

„И то не оног ваздуха споља, већ овога из напуклих зидова, разваљених рагастова, отпалог малтера, намештаја, старих јоргана, јастука, ваздуха куће своје, у којој сам некада живео.”

Упркос целој причи Борине супруге о гладовању, тешком животу, молбама за помоћ, Бора није пропуштао прилику да посети скадарлијске кафане и своје боемско друштво. Кафана Три шешира је била омиљено место за окупљање и покретање различитих тема. У својим успоменама ће навести имена људи с којима је волео да проводи време и које је упознавао.

Бора као да је био у потпуности неснађен у свим тадашњим околностима, те стално упада у нове муке, а једна од њих је била и када је изгубио потврду о дозвољеном боравишту у Београду, и то само што ју је добио од шефа београдских окупационих власти.

Овде ћете читати и о Петру Кочићу, коме Бора није смео да оде у посету у болницу, о Јанку Веселиновићу, Алекси Шантићу, и о другим познатим српским књижевницима. Видећете колико је било тешко објављивати књиге, какав је био однос између издавача и писаца. Између осталог, читајући ово мемоарско дело, видећете када и како су Борини Божји људи први пут угледали светлост дана и коначно отишли у продају.

Како је целокупно књижевно стваралаштво Борисава Станковића прожето јаким емотивним набојем, носталгијом за младошћу, лепим и безбрижним временима, тако и ове личне успомене одишу истим бојама и енергијом. Нарочито су неки од описа, поготово из шетње Калемегданом, толико успели и у читаоцу буде неке посебне емоције. С правом можемо рећи да Под окупацијом доноси Бору онаквог каквог га знамо, али истовремено и различитог, те тек сада можемо да имамо потпуну слику о овом, свима посебном, Врањанцу.

Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздата и друга дела Борисава Станковића: Стари дани, Изабране драме: Коштана/Ташана, Нечиста крв, Газда Младен, Изабране приповетке, Певци, Стојанке, бела Врањанке и друге приповетке. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *