У целокупном књижевном опусу Матије Бана најистакнутије је његово драмско стваралаштво. Поред петнаестак драма које је написао, објавио је и велики број књижевних есеја и позоришних критика, а своје теоријско становиште описао је у студији Драмски назори.
Мејрима је прва драма Матије Бана, а критика је издваја не само као најпознатије већ и као најбоље драмско остварење овог аутора. Тежиште драмске радње и основ сукоба лежи у забрањеној љубави између двоје младих које раздваја вера и национална припадност. Историјски контекст ове драме чине турске реформе током прве половине XIX века, којима Турска покушава да се отвори ка Западу. Добро прихваћене у Цариграду, реформе наилазе на страховит отпор конзервативне средине у Босни и везир у Травнику никако не може да спроведе султанову вољу. У очајном покушају да реформе спроведе, везир ће посегнути за инструментализацијом хришћанског живља. Побуниће рају против турских спахија, не схватајући да једном побуњени народ неће више моћи да заустави.
У оваквој друштвеној клими родила се несрећна љубав – велика, искрена романса између Живана, сина српског првака Новка, и Мејриме, ћерке јединице турског паше и највећег спахије Високог. Сазнавши за ову немогућу љубавну везу, очеви одлучују да своју децу раставе погодним браковима. Изузетно напету друштвену и политичку ситуацију у овом босанском граду додатно заоштравају Мејрима и Живан, који неће прихватити наметнуто родитељско решење. Они својим индивидуалним тежњама и акцијама нехотично продубљују друштвене разлике и одводе драмску радњу до трагичног краја.
Највећу вредност ове драме чине добро мотивисани, психолошки продубљени и посве некарактеристични јунаци. Матија Бан успева да у драмски сиже који нам изгледа сасвим познато и предвидљиво уведе нетипичне представнике Турака и Срба. Свет који нам слика Матија Бан није једнодимензионалан и паше, бегови неће нужно бити негативни јунаци. Упркос јаком антитурском сентименту тадашње публике, Мејрима је имала изузетан успех управо захваљујући основном фокусу драме који лежи у универзалности људске судбине, а не на друштвено-политичком тренутку. Слабости и мане ликова извиру из основне премисе да су то опште људске особине, на које не утиче културно, верско или јавно биће.
Лик Али-паше, који је политички и друштвени вођа, у првом реду приказан је као забринут отац пун разумевања и љубави за своју кћерку. Када Али-паша од Новка сазна за забрањену љубав двоје младих, долази до сасвим нетипичног разговора између турског спахије и српског кмета: њихов проблем је заједнички и они му приступају као два пријатеља. Али-паша се показује као Турчин каквог ретко срећемо у српској књижевности овог периода. Његова основна карактеристика је рационалност и смиреност, те он неће дозволити својим емоцијама да управљају његовим политичким одлукама. Он је посвећен смиривању тензија које разарају његов град; смирује Турке да не улазе у отворен сукоб са везиром; смирује представнике Срба да се не оружају против Турака – он је опрезан и стрпљив и покушава да своје акције управља у складу са дугорочним циљевима и на општу добробит.
Још један посве нетипичан јунак за једну мелодраму са сижеом забрањене љубави је сам Живан. Заљубљени младић од кога бисмо очекивали да одбаци све своје биће, своје порекло и своје дужности ради остварења љубавне среће, овде се појављује као лик који је рационално утемељен и који схвата све опасности реализације ове немогуће љубавне везе. Он схвата своје дужности према родитељима, према свом племену и према својој наметнутој заручници, а јасно види политичку ситуацију и сву страхоту одмазде која би уследила у случају отмице турске девојке. Колико је ова рационалност тешка и дирљива, видимо у неким од кључних стихова:
ЖИВАН: Истину ти морам рећи, Мејро,
Иако је обома нам горка:
Љубав срцу јест најдража, ипак
Сама она не влада животом;
До ње влада правда и поштење.
Па то троје кад у сукоб дођу,
Јаох оном који сукоб сноси!
Свакако, својом појавом плени сама Мејрима, одабрана као насловна јунакиња. Мејрима је заправо главни носилац драмске радње. Иако је потпуно заведена сопственим страстима, које ће је навести и на убиство Живанове заручнице, она ће на крају посегнути за самоубиством како не би изневерила Живана, али и како би заштитила свог оца од ситуације у коју га је сама довела. Мејрима је лик еруптивних емоција, исхитрених одлука, грешака и дубоког кајања, чију људску драму у ствари пратимо. И поред свих зала које је починила, ми је ипак не доживљавамо као негативног лика и зликовца, већ као вишеструку жртву – сопствених емоција са једне стране и немогућег друштвеног поретка који је осујећује са друге.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге мање познате историјске драме као што су: Одметник Јована Грчића, Посмртна слава кнеза Мијаила М. Обреновића III Ђорђа Малетића, Историјске драме I (Смрт Стефана Дечанског, Лахан, ’Ајдуци) и Историјске драме II (Владислав, Скендербег, Сан Краљевића Марка) Јована Стерије Поповића, Смрт Уроша Петог Стефана Стефановића, Историјске драме (Вукашин, Јаквинта) Драгутина Илића, Песме и драме (Краљева јесен, Урошева женидба) Милутина Бојића и многе друге.
Сва дела Матије Бана можете видети ОВДЕ, а књигу Мејрима ОВДЕ.