Vladimir i Kosara Lazara Lazarevića (1805–1846) jedna je od prvih istorijskih drama kod nas, a bavi se legendarnom ljubavlju ćerke bugarskog cara i njegovog zatočenika Vladimira. Interesantno je da je ova legenda o Vladimiru i Kosari, odnosno, život Jovana Vladimira, prvog srpskog svetitelja, inspirisala mnoge pisce i puno puta je obrađivana u našoj književnosti. Jovan Sterija Popović se bavio njegovom tragičnom sudbinom u svojoj istorijskoj drami Vladislav, Petar Preradović je napisao operu Vladimir i Kosara, a najnoviju iteraciju ove legende dobili smo u operi koju je režirao Aleksandar Nikolić 2022. godine.
Jovan Vladimir bio je zetski knez koji je živeo na kraju desetog i početku jedanaestog veka. Istorijski izvor njegovog životopisa nalazimo u Letopisu Popa Dukljanina, koji je istovremeno i arhitekst svih kasnijih umetničkih ostvarenja. Naša znanja o ovom srpskom vladaru su ograničena, ali ono što se pouzdano može reći je da jeste bio u zatočeništvu bugarskog cara Samuila i da se oženio carevom kćerkom Kosarom nakon što je oslobođen; u svojoj Istoriji Srba Vladimir Ćorović opisuje ga kao pobožnog, blagog vladara, usklađenog sa hrišćanskim vrednostima. Znamo i da je stradao tako što ga je Jovan Vladislav namamio u zamku i odsekao mu glavu pred prespanskom crkvom. Zbog svog bogougodnog života i stradalničke smrti proglašen je za sveca.
Vladimir i Kosara, te bugarski car Samuilo potvrđene su istorijske ličnosti, zbog čega je ovaj pozorišni komad u tri čina okarakterisan kao istorijska drama, bez obzira na svoju legendarnu potku. Drama Vladimir i Kosara otvara se scenama u kojima su srpski vojnici već neko vreme pod opsadom bugarske vojske i polako umiru od gladi; bugarski car poveo je svoju vojsku na Srbiju zbog toga što je Vladimir, kralj i verenik careve kćeri, oklevetan kao izdajnik.
U ovoj situaciji, iako su svi vojnici spremni da polože život za svog vladara, Vladimir odlučuje da se preda i time spasi svoje ljude. Svojom uzvišenom žrtvom kralj dopada zatočeništva. Samuilo, bugarski car, potpuno je u vlasti svog zlog savetnika Asena, koji je svojevrsna siva eminencija i vlada manipulišući, lažući i izolujući cara, pothranjujući njegove strahove i sejući spletke, a sve u nameri da se oženi carevom ćerkom Kosarom i sam postane car.
Legendarna pobožnost i požrtvovanost Vladimira, lik koji je stvoren u Letopisu Popa Dukljanina zadržava ove svoje visoke atribute u drami Vladimir i Kosara Lazara Lazarevića. Međutim, Vladimir se zapravo vrlo malo pojavljuje na sceni u drami u kojoj je naslovni junak. On nije glavni pokretač radnje i sem nekoliko monologa kojima je zastupljen, neće biti od presudnog uticaja na sam zaplet. Umesto očekivanog Vladimira, na scenu stupa Kosara. Ona će se suprotstaviti ne samo svom ocu već i vladaru jedne moćne zemlje, kršeći ne samo običaje već i zakone da bi odbranila svoju ljubav i budućnost sa Vladimirom.
Ona je namislila da Vladimiru pomogne da pobegne iz tamnice, nakon što su propali svi pokušaji da do svog oca dopre i rasvetli pravi izvor zla i konspiracije na dvoru. Lukavi Asen osujetiće svaki pokušaj bekstva. Ono što konačno razrešava čitav zaplet je to što se sam narod pobuni protiv tiranije, ne ustajući, naravno, protiv samog cara, već protiv sve čudnijih i okrutnijih odluka iza kojih stoji zlikovac Asen. Opšta pobuna dovešće cara do uviđanja svojih zabluda — ne samo protiv samog Vladimira već i protiv drugih svojih sledbenika. Drama ima srećan kraj, a Vladimir i Kosara će se venčati. Srbija i Bugarska će obnoviti svoj zavet prijateljstva, a Asen će platiti glavom svoja nepočinstva.
Ono što je najznačajniji doprinos dela Vladimir i Kosara u samom istorijskom razvoju srpske drame je inovativan, aktivan lik junakinje Kosare. Kosara je ženski lik koji nije pasivan, ne služi samo zato da bi se drugi likovi bolje predstavili; karakterno je samostalna, i ona će imati snage da sudbinu uzme u svoje ruke i doneće za zaplet presudne odlike. Sve ove osobine čine Kosaru glavnim junakom ove drame.
Drama Vladimir i Kosara imala je bogat pozorišni život. Objavljena je u Budimu 1829. godine, a prvi put izvedena u Novom Sadu 1836. godine. U arhivama Srpskog narodnog pozorišta zabeleženo je da je izvedena 14. puta.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdate i druge manje poznate istorijske drame, kao što su: Čučuk Stana Milorada Petrovića Seljančice, Lazar i Nemanja Miloša Cvetića, Car Lazar Matije Bana, Odmetnik Jovana Grčića i mnoge druge.
Sva dela Lazara Lazarevića možete videti OVDE, a knjigu Vladimir i Kosara OVDE.