Premda kritičari ističu Istinite legende Jovana Popovića, vrsnog srpskog pripovedača, pesnika i učesnika u NOB-u, kao najbolju, ne može se poreći da su mu vrlo uspešni pripovedački postupci i u pripovetkama koje čine zbirku Lica u prolazu. Ova knjiga štampana je 1941. godine, ali je izašla u javnost tek koju godinu kasnije – 1944. godine. Portalibris je u svoju ediciju Otrgnuto od zaborava uvrstio i ovo Popovićevo delo, koje sadrži sledećih sedam pripovedaka: Renta, Leda i Šuka, Sreća, Drug iz detinjstva, Tri čoveka, Dečji leš ispod Ostroga i Mariendorfska čarolija.
Kada govorimo o stvaralaštvu Jovana Popovića, vrlo je važno napomenuti u kom periodu je on živeo i stvarao – afirmisao se u međuratnom periodu, zalagao se za radničku klasu, raspravljao o problemima položaja izmučenog i napaćenog naroda. Kako je posmatrao obične ljude i borio se za njihova prava, ne čudi i što je u svom književnom opusu opisao društvenu nepravdu, jednostavnog čoveka, njegovu patnju, (ne)prihvaćenost i (ne)snađenost u zajednici. Iz samog stila pisanja se vidi da on želi da bude blizak čitaocu, da stvori međusobnu povezanost i da mu čitalac lako veruje kao svedoku jednog vremena i naroda. Bio je Jovan Popović član Posavskog partizanskog odreda 1941. godine, te je zaista upoznat sa svim što se tada dešavalo. Zato i njegova dela – pisao je i radio u partizanskoj štampi – jasno govore o svemu tome. On ne pokušava da bude moderan pisac, da unosi različite novine, već jasno, realno i jednostavno, autentično prikazuje društvenu stvarnost.
Lica u prolazu zapravo su oni ljudi koji čine svet iz vojvođanske sredine. Premda nas Vojvodina možda prvenstveno asocira na ravnice, zelenilo, plavetnilo neba, na prostor koji odiše mirnoćom, i u vezi s tim očekujemo da Popović piše o osobama i događajima prikazujući ih u svetlim tonovima, nije tako. Ovde je dominantna tema smrt, pa su zato intenzivirana osećanja tuge, bola i praznine. Zajedničko ovim „licima u prolazu” jeste to što ih život muči i što su naviknuti da tako opstaju, trpe ili, u drugoj krajnosti, ipak izgube borbu.
Ipak, ono što je jedino važno jeste da je sve prolazno i da, dok tinja duboko urezana žalost, živeti se nastavlja. Često se njegovi junaci nalaze u situacijama koje nemaju izlaza, niko ih ne razume, nema im pomoći, te se povlače u sebe, dok ih drugi sažaljevaju.
Ove pripovetke koje čine Lica u prolazu, dešavanja u njima i likovi, mogu da izazovu potresne momente kod čitaoca. Nije nimalo svejedno čitati o dečaku koji je doživeo nesreću i voz mu je odsekao noge. To je pripovetka Renta, koja ne samo što će prikazati tog dečaka, njegove probleme nastale zbog ove nesreće i kakve muke on trpi zbog toga nego će predstaviti i dečakovu porodicu, koja bi da mu pomogne, a ne može, i koja, zahvaljujući lošoj sudbini, prima određenu sumu novca jednom mesečno. Ono što je najbolnije, to je trenutak kada saznaju da je uništena železnička pruga, da sledi promena države, i da to znači da rentu više neće primati.
U pripoveci Dečji leš ispod Ostroga Jovan Popović prikazuje najboljeg sebe u ulozi pripovedača. Ovde se govori o čoveku koji je svedočio umiranju deteta negde u crnogorskim brdima i detetovoj sahrani, tim žalosnim i veoma teškim trenucima. Ovo su događaji koji mogu da uzdrmaju život junaka, koji su prekretnica i mogu da promene poglede na svet.
Autor Popović je zbirkom Lica u prolazu oslikao mentalitet i društvenu svest običnih ljudi, jednu surovu sudbinu i stvarnost, i ova zbirka je baš ona koja nikog neće ostaviti ravnodušnim.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdate i druge manje poznate zbirke pripovedaka kao što su: Dušan Radić (Tako mi, planinci!, Kroz život, Živi nakovanj, Tri kilometra na sat), Milutin Jovanović (Neznani i zaboravljeni), Milutin Uskoković (Kad ruže cvetaju), Grigorije Božović (Pod zakonom) i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na Portalibrisovom sajtu i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Knjigu Lica u prolazu možete pogledati OVDE, a sva dela Jovana Popovića koja je Portalibris objavio OVDE.