Ко је био Светозар Марковић?

 

Светозар Марковић био је једна од најутицајнијих личности 19. века, а то потврђује и Јован Скерлић у својој студији Светозар Марковић: његов живот, рад и идеје. Као велики српски политичар, публициста и социјалиста, издавао је први социјалистички лист у Србији – Раденик.

Рођен је 21. септембра 1846. године у Зајечару. Већ као дете Марковић се истицао својим умом и његове интелектуалне вештине долазе до изражаја у школи. Међутим, у средњошколским данима у гимназији у Крагујевцу почиње код њега да се јавља осећање бунта према таквом тадашњем школском систему и целокупном наставничком кадру, чак је по завршетку четвртог разреда спалио све књиге. Он тежи што квалитетнијем образовању, па се сели у Петроград. Ту се више упознаје са социјалистичким идејама, а касније их развија у Швајцарској, док проучава научни социјализам.

Инспирисан социјалистичким духом, касније ће расправљати о политичким и друштвеним дешавањима у Србији, што се може видети и у делу Србија на Истоку, у коме се дотиче периода током и након ослобођења од Турака.

Желео је да побољша статус сељака, али Скерлић истиче да се реформом ништа није постигло. Такође се залагао за права жена, које су у том периоду биле знатно обесправљене под утицајем патријархата. Међу Светозаревим Изабраним списима управо ће се наћи и ове теме, које су увек присутне у друштву, јер се свуда говори о односу жена и мушкараца, па и данас, у времену у ком жене све више добијају на слободи и све су храбрије, па се чини да се равноправност успоставља, бар донекле.

Његов поглед на свет и научни и публицистички рад био је усмерен ка реалном и објективном, па оштрим критикама не заобилази ни романтичарско српско песништво, чији су представници били Јован Јовановић Змај, Ђура Јакшић и Лаза Костић. Из тог разлога објављује чланак Певање и мишљење и расправу Реални правац у науци и животу, који ће се наћи у оквиру Изабраних списа.

Године 1874. Марковић је напао власт, због чега бива осуђен и смештен у затвор у Пожаревцу. Добио је туберкулозу, од које се није опоравио иако је покушао у Бечу да се лечи, па умире потпуно сам у Трсту у болници 10. марта 1875. Посмртни остаци су пребачени у Јагодину, где је и сахрањен.

Име Светозара Марковића носи Универзитетска библиотека у Београду, испред које се налази његова биста.

Сва дела овог аутора погледајте ОВДЕ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *