Велика монографија Милана Ђ. Милићевића Кнежевина Србија најзначајније је дело у његовом научном опусу. Ово дело је први покушај синтезе географског и статистичког описа Кнежевине Србије још од Вука, и настаје управо на темељима Вуковог рада, чиме се Милићевић позиционира не само као Вуков настављач већ и као носилац просветитељских идеја.
Милан Ђ. Милићевић је радио у министарству образовања као школски надзорник. Његов посао је захтевао обиласке и најудаљенијих школа по Србији, те је могао да увиди све недостатке образовног система код нас, и да разуме потребе које су школе имале. Са друге стране, његова честа и опсежна путовања дала су му прилику да добро упозна географију своје земље и да је у потпуности опише. Пишући Кнежевину Србију има на уму првенствено омладину и наставнике, сматрајући да је добро познавање своје земље темељ не само образовања нових генерација већ и једино полазишно место за даљи, неопходни развој Србије.
Без обзира на то, Кнежевина Србија јесте изванредно научно дело великог обима које не обухвата само географске карактеристике Србије у другој половини XIX века, односно каталошки преглед свих река и минералних извора, планина, равница, насељених места и природних добара већ и преглед новије историје Србије и значајних личности које су обележиле овај период, статистички и демографски пресек становништва као и значајне етнографске карактеристике народа. Несумњиво је да је ова књига први покушај систематичног описа Србије, те да представља кључну литературу и основно полазиште за сва каснија географска, етнографска, историјска и културолошка проучавања наше земље.
Да би опис Србије био систематичнији и прегледнији, Милићевић земљу посматра не у њеној целини, већ по регијама. Садржина Кнежевине Србије подељена је у пет великих целина које описују пет регија, а свака од њих подељена је на округе:
А. Шумадија,
- Београд,
- Београдски округ,
- Смедеревски округ,
- Јагодински округ,
- Крагујевачки округ,
- Руднички округ;
Б. Мачва,
- Ваљевски округ,
- Шабачки округ,
- Подрински округ;
В. Рујно, Стари Влах, Рашка,
- Ужички округ,
- Чачански округ,
- Крушевачки округ;
Г. Тимочка Крајина,
- Алексиначки округ
- Кнежевачки округ,
- Црноречки округ,
- Крајински округ;
Д. Браничево,
- Пожаревачки округ,
- Ћупријски округ.
Сваки од ових округа детаљно је развијен према истом обрасцу, који обухвата седам основних географских карактеристика: Границе и планине, Воде, Равнице, Шуме, Рудно благо, Остаци од старина и Становници. На овај начин Милићевић успева да систематично, јасно, прегледно и лако упоредиво поброји и изнесе најзначајније географске топониме. У свој преглед укључује и демографски опис Кнежевине Србије, који је и најобимнији, зато што се у оквиру њега бави и историјском судбином становништва у оквиру одређеног округа, заслужним личностима, значајним местима, да би прешао на етнографске специфичности, где детаљно описује изглед вароши, села и кућа, али и најзаступљенија занимања, имовинско стање, народну ношњу и карактеристике говора локалног становништва и корпус народног стваралаштва.
Само из овог прегледа садржаја лако је уочљиво да је Кнежевина Србија много више од простог географског описа, зато што Милићевић даје и етнографске, културолошке, привредне, историјске и статистичке податке. Ако овоме додамо и детаљне описе древних локалитета, односно преглед археолошких истраживања, схватамо колико је озбиљан обухват овог научног дела, колико је научних приступа овде укрштено и колико различитих научних дисциплина у овом делу имају своје темеље.
Иако је ово дело врло развијена и комплексна научна монографија, његова основна намена је да буде школски уџбеник, да помогне наставницима у педагошком раду са ђацима. Милићевић у ово дело укључује низ иновативних педагошких и методичких принципа, на којима би будуће образовање требало да почива. Саветује наставнике да своје ученике изводе из школа у природу, да се наставни процес не одвија у школским клупама већ на изворима река, на археолошким налазиштима и у живом контакту са становништвом, језиком и народним предањем.
Када говори о историји, о људима и заслужним личностима Милићевић инсистира на живим изворима, разговорима са сведоцима догађаја и познаницима великих имена српске историје; укључује и важна поглавља о споменицима и значају јавног обележавања важних догађаја и личности како би се успоставила култура сећања на значајан период српске историје.
Један пример ће нам на сликовит и занимљив начин представити принципе на којима се заснива не само ово дело већ и укупан просветитељски рад Милана Ђ. Милићевића:
Од неколико година сеоски се дућани множе, тако да их готово има у сваком селу по један, а у неком и по два.
Против њих се устајало с много страна, а и брањени су на скупштинама и у штампи.
Ми још тачно не знамо све последице од тих дућана за народ; тек некако нема доследности устајати на њих само зато што ће, божем, сељаци, имајући у селу дућан, више трошити. Они који дају земљи законе, који цртају правац државној политици, који повлаче министре на одговор и суд, који решавају најнежнија питања из области земаљске управе: ти се не смеју претпоставити тако малоумни да им ваља склањати с очију свашто само да у грех не падну. Од лакомислености и других намама лек је школа, образовање народа, васпитавање у њега здраве свести и моралне власти над собом, а не уклањање предмета који могу да намаме на трошак.
Подсећамо да је у оквиру едиције Отргнуто од заборава Порталибрис објавио и друге мање познате етнографске књиге као што су: Старинска српска јела и пића Симе Тројановића, Чаршија и култура Сретена Динића, Из Србије кнеза Милоша Тихомира Ђорђевића, Наши нови градови Косте Н. Костића, Београд пре сто година Михаила С. Петровића, Живот и обичаји народа српскога Вука Караџића и многе друге.
Сва дела Милана Ђ. Милићевића можете погледати ОВДЕ, а књигу Кнежевина Србија ОВДЕ.