Милан Ђ. Милићевић саставио је једну од првих целовитих биографија Ђорђа Петровића Карађорђа – Карађорђе у говору и у твору. Просветитељска мисија, описмењавање народа и опште образовање били су врло важни за Милићевића и обележавају сва његова дела. У складу са оваквим становиштем, Милићевић покушава да живот и дело најзначајније личности модерне српске историје представи и приближи обичном човеку. Ова је намера и јасно изречена у ауторовом предговору књизи Карађорђе у говору и у твору, објављеном 1904. године:
Све ово може колико-толико помоћи да и мало школовани Срби виде какав је био у говору и у твору Карађорђе; а за посао какав је узео на се тај необични човек само је такав радник и ваљао, и само је такав и могао учинити оно што је учинио Карађорђе.
Имајући у виду овај свој основни циљ и читаоца коме је намењена књига, Милан Ђ. Милићевић ствара дело на размеђи историјског и књижевног, фактографског и анегдоталног. Милићевић не представља Вождов живот износећи сувопарно историјске чињенице, већ бирајући одређене кратке епизоде из Карађорђевог живота даје уобличену целину у којој се личност директно карактерише. Уместо препричавања и описивања историјских и биографских елемената, Милићевић Карађорђа изводи на позорницу, где се вожд сам представља кроз своје речи, поступке и одлуке. То су све оне чувене и свима добро познате епизоде – о томе зашто је обесио рођеног брата или како је убио оца, како је изабран за врховног вожда или како је подигнут Први српски устанак, али су овде обогаћене и дате као уметнички обликоване приповести. У њима Карађорђе постаје потпуно развијен књижевни лик, човек од крви и меса.
Аутор се овде поставља као прави биограф коме је циљ да представи карактер Карађорђев тако што ће осветлити историјске догађаје у којима је Карађорђе централна личност и да ослика друштвене околности којима је започета борба за ослобођење Србије. Карађорђе у говору и у твору је свеобухватна биографија, подређена хронолошком принципу, која подразумева реконструкцију историјских чињеница, те нам представља Карађорђев живот, његово порекло, рођење, његову војничку каријеру, односе са другим устаницима, велике животне и политичке успехе и, наравно – смрт.
Историјска факта врло су важна за Милићевића јер је свестан да ће се ова књига користити као историјско штиво. Због тога улаже велики труд да свој рад поткрепи свим доступним раније сачињеним изворима:
Ово што се у овој књижици казује о Карађорђу нешто је прибележено по причању неписмених његових сувременика, као: Петра Јокића, Гаје Пантелића, Милана Марковића Ђапе и других, а нешто је сабрано из списа које су оставили они који су што о Вожду писали, као што су били: Сима Милутиновић, Јанићије Ђурић, Анта Протић, Вук Ст. Караџић и други.
Карађорђе у говору и у твору почиње ауторским предговором у коме ће Милићевић дати јасан, сликовит портрет кроз који нам представља како је Карађорђе изгледао, какво је било његово одело, какве су биле његове особине и свакодневне навике. Овде даје и сажету хронологију вождовог живота која нам служи као приповедни оквир читавог дела, јер ће појединачне приповести, односно епизоде Карађорђевог живота, функционисати као целина само у оквиру унапред познате и задате биографије. Дакле, хронолошки оквир и историјске чињенице дате у предговору створиће композициони метод на коме је ово дело остварено, односно начин повезивања различитих и издвојених епизода вождовог живота и српске историје у једну кохерентну целину.
Средишњи део књиге Карађорђе у говору и у твору представљају хронолошки поређане епизоде Карађорђевог живота прикупљене из различитих извора у којима ће се непосредно представити Вождова личност. Имајући на уму свог обичног читаоца, Милићевић врло вешто влада стилом који је једноставан, директан и сликовит. Поглављима се дају јасно омеђене епизоде којима се представља само један 
догађај, коме је све подређено. Тај појединачни, занимљиви догађај је у већини случајева анегдоталан, језгровит и чува своје разговорно порекло. Свака епизода функционише самостално, а оно што их све повезује у једну целину је заједничка личност о којој све оне говоре. Епизоде су изабране тако да свака од њих представи по једну Карађорђеву особину, осветљену сасвим типично и репрезентативно, или тако да представљају догађаје од пресудног значаја за српску историју.
Врло је занимљив последњи део књижице Карађорђе у говору и у твору у коме аутор укључује изводе из других ауторских књига. Додатак сведочи и о развијеној Милићевићевој намери да Карађорђа представи на сваки доступан начин, а овај избор текстова може бити права новина и за модерног читаоца. Поред извода из Србијанке Симе Милутиновића Сарајлије и Посвете праху оца Србије из Горског вијенца његовог ученика, овде је и Пушкинова песма посвећена Карађорђевој кћери дата у изворном облику и препеву.
Милан Ђ. Милићевић је био велики културни радник и његов допринос прикупљању усмене грађе и историјских извора и данас је веома важан за српску историографију. У својој просветитељској мисији Милићевић је један од великих Вукових настављача. Биографија као жанр врло је важна за епоху просвећености, а у српску књижевност је уводи управо Вук Стефановић Караџић. По угледу на Вукова дела Житије Ајдук Вељка Петровића, Милош Обреновић, књаз Сербији и Житија знатних Србаља, те Прве године српског војевања на даије Милан Ђ. Милићевић ствара биографију Ђорђа Петровића Карађорђе у говору и у твору.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге књиге које говоре о овом периоду српске историје и о вожду Карађорђу као што су: Из нове српске историје Михаила Гавриловића, Карађорђе и Први српски устанак Владимира Ћоровића, Београд пре сто година Михаила С. Петровића, Путовање по новој Србији Сретена Л. Поповића, Уставни развитак и уставне борбе у Србији Јаше Томића, Велики српски XIX век и многе друге.
Сва дела Милана Ђ. Милићевића које је објавио Порталибрис можете видети ОВДЕ.