О Кањошу Мацедоновићу и Леки капетану читало се и пре него што је Димитрије Мита Димитријевић о њима написао.
Кањош Мацедоновић
Стјепан Митров Љубиша, приповедајући о црногорским племенима и њиховој бурној историји од петнаестог до деветнаестог века, написао је приповетку под називом Кањош Мацедоновић, која се узима за његово најбоље остварење и по којој је Митров Љубиша и најпознатији. Инспирисан овом приповетком, Димитријевић се одлучио да напише драму која ће приказати овог великог паштровског легендарног јунака. Тако је настала драма у четири чина, у којој се преплићу проза и стих. Мита Димитријевић није мењао оригинални заплет: приказао је Кањоша, обичног црногорског сељака, у борби са снажним гусаром Фурланом. Када су Црногорци чули да је Венеција у невољи, једини који се охрабрио да помогне богатим, лукавим Латинима био је Кањош Мацедоновић, који ће на овај начин, пре свега, помоћи и свом народу.
У Народном позоришту у Београду 8. јуна 1940. године била је премијера представе Кањош Мацедоновић по тексту Димитрија Мите Димитријевића. Текст није штампан до објављивања у оквиру едиције Драмска баштина Музеја позоришне уметности.
Сестра Леке капетана
За Леку капетана знало се из народне епске песме Сестра Леке капетана, коју је први пут записао Вук Стефановић Караџић. (У Порталибрисовом издању у оквиру едиције Отргнуто од заборава ова песма налази се у књизи Српске народне пјесме II.) По њој је Димитријевић написао драму, сматрану првом српском херојском комедијом. Први пут је изведена у Загребу у Хрватском народном казалишту 20. маја 1931. године. Касније, пред наступ у Београду, Димитријевић је изјавио да је идеју за ово дело добио од Драгомира Јанковића, некадашњег управника београдског Народног позоришта, који је, пишући за Српски књижевни гласник, указао на ову народну песму.
Сестра Леке капетана Димитрија Мите Димитријевића први пут је штампана у Драмској баштини. Ова драма написана је у четири чина и, као и песма, говори о одласку Марка Краљевића са Милошем Кобилићем и Рељом Крилатицом у Приморје, како би тамо за себе, или бар за неког од ове двојице, испросили чувену лепотицу Роксанду, Лекину сестру. Међутим, када су стигли, њих тројица делују смешно у односу на остале, јер се разликују по менталитету, карактеру, па самим тим и удварачки манири су им другачији. Замислите само Марка са својим буздованом насупрот Лекиним гостима из Венеције, који Роксандино срце покушавају да освоје говорењем Петраркиних стихова. Према овоме, наглашеним контрастом предочене су и разлике између западе и источне културе. Лека капетан и његови гости из Венеције представници су западњаштва, док су Марко и његови пријатељи носиоци источне културе.
За разлику од народне песме, где Марко, веома увређен, сече руку Роксанди, Лека „оста као камен студен, оста Роксанда грдна кукајући”, у драми Димитрија Мите Димитријевића је весеље, коло и песма: сви су срећни јер је Реља освојио сестру Леке капетана.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге драме, међу којима су: Вечити младожења Александра Илића, Смрт Мајке Југовића Ива Војновића, Ивкова слава Стевана Сремца и Драгомира Брзака, Дундо Мароје Марина Држића и многе друге.
Књигу Кањош Мацедоновић и Сестра Леке капетана погледајте ОВДЕ, а сва дела Димитрија Мите Димитријевића ОВДЕ.
