Kad ruže cvetaju je zbirka pripovedaka istaknutog užičkog pisca Milutina Uskokovića koja predstavlja svojevrsni milje života mladih tog vremena, uglavnom u palanačkoj sredini Užica i okoline, piščevog rodnog kraja.
Pripovetka po kojoj čitava zbirka nosi ime (Kad ruže cvetaju) zapravo predstavlja uvod u sve ostale pripovetke, a njena tema i ton svojevrsnu anticipaciju svega onoga što će uslediti u ostalim 
pripovetkama. Pravo pitanje je: koje su to „ružeˮ Milutina Uskokovića koje „cvetajuˮ? Ili, možda: koje je to vreme kada ruže cvetaju? Inicijalna pripovetka donosi priču o tri mladića: diplomiranog praktikanta, policijskog pisara i korektora, poreklom iz različitih krajeva, a povezanih univerzitetskim gradom i studentskim životom kojim su do juče živeli. Do juče su bili studenti, danas se već nalaze na prekretnici svog života; to je trenutak kada se treba opredeliti kuda i kako dalje, i, možda najvažnije: šta sada? To je vreme za koje „pesnici kažu da ruže cvetajuˮ, vreme koje bi trebalo čoveka ispunjavati poletom i elanom, no postavlja se pitanje da li zaista tako, ili je to zapravo trenutak kada te ruže počinju da docvetavaju kao i sama mladost i dotadašnje mladićstvo.
Dakle, dominantna tema Milutina Uskokovića u zbirci pripovedaka Kad ruže cvetaju je mladost, pogled i osvrt na prošlost, na ono što se desilo, ono što je najlepši i najsvetliji deo života svake osobe. Mladost je ta koja donosi prve ljubavi, polet koji čoveku daje snagu, čini ga srećnim, nadmoćnim i svemoćnim. Čak i kada su nesrećne, kao kod pojedinih junaka zbirke Kad ruže cvetaju (Kelken u Život i delo Danila Perišića, Vulovićev sin u Tri fotografije), te prve ljubavi i ljubavna razočarenja bilo da su izazvana međusobnom udaljenošću ljubavnika, bilo utihnućem plamena, ostaju duboko zabeležene, kod nekih čak i toliko da kasnije ne požele nikada ponovo voleti i doživeti nešto slično.
No, zbirka pripovedaka Kad ruže cvetaju nije zbirka ljubavnih pripovedaka. Naprotiv, Milutin Uskoković je na zanimljiv način svoju knjigu prošarao pripovetkama različite tematike, te u ostalim pripovetkama nailazimo i na motive siromaštva, časnog i poštenog, ali isto tako i na širokogrudost uprkos tom istom siromaštvu (Otac i sin). Takođe, knjiga sadrži i jednu jedinu dramu ovog pisca – Kad smo bili đaci – koja je baš kao i čitava zbirka obojena nostalgijom za prošlim, boljim vremenima, koja se više nikada neće vratiti, ali koja će zauvek ostati u sećanju. Na taj način čitava knjiga Milutina Uskokovića dobija tematsku kompaktnost i zaokruženost kao celina.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdati i druge zanimljive i manje poznate zbirke pripovedaka, kao što su: Milan Vukasović (Srž ili Igra kosturova, Pripovetke i basne), Grigorije Božović (Pod zakonom, Pripovetke), Milutin Jovanović (Neznani i zaboravljeni), Dušan Radić (Tako mi, planinci, Tri kilometra na sat, Kroz život), Momčilo Nastasijević (Rane priče i pripovetke) i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Sva dela Milutina Uskokovića možete pronaći OVDE.