Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Kao jedna od najznačajnijih ličnosti u srpskom društvu, politici i kulturi u XIX veku izdvojio se Jovan Subotić. Njemu dugujemo kako za mnoga književna ostvarenja, tako i za uspešno delovanje u obnovi srpske nauke i kulture. Danas čitaoci imaju priliku da čitaju autobiografiju ovog uticajnog čoveka i zahvaljujući njoj da ga upoznaju izbliže.

Autobiografija nosi naziv Život dr Jovana Subotića, a sastoji se od pet knjiga. U svakoj knjizi Subotić govori o određenim periodima svog života, o kojima je i te kako imao šta da kaže, jer su bili puni dešavanja, putovanja, nastajanja književnih dela, organizovanja manifestacija i unapređenja rada pojedinih institucija. Takođe, svaka od ovih pet knjiga ima, pored naslova, i neki kraći podnaslov: Idila, Proleće, Leto, Leto: epoha treća i četvrta, Leto: epoha četvrta. O tome kako je došao na ideju da ostavi podatke o svom životu govori Jovan Subotić na samom početku autobiografije – pre svega, hteo je deci da „spravi spomen”.

Idila je napisana u epistolarnoj formi i ima deset glava. Ova pisma Subotić je uputio pojedinim članovima svoje porodice: ženi Savki, sinovima Dejanu, Ozrenu, Vojislavu i Branislavu, ćerki Jefimiji, sinovcu Josipu, unuci Milevi i zetu Jovanu Baraku.

Kako to obično biva, i autobiografija Jovana Subotića počinje od njegovog rođenja, detinjstva i ranog porodičnog života. Ovo je smešteno u Idilu – u prvi deo knjige Život dr Jovana Subotića. Naziv Idila nije slučajan, to će nam sam autor i nekoliko puta pomenuti ovde. On upravo za taj period kaže, obraćajući se sinu u pismu, da je najlepši za njegova života: „Ceo život dobrinački bila je jedna cela, neprekinuta idila u životu tvoga oca.” Uspomene iz ovog doba rado evocira i sa nekakvom uzbuđenošću govori o njima, o događajima i ljudima koji su bili tu da mu učine posebnim dečačke i mladalačke dane. Pred kraj Idile Jovan napušta epistolarnu formu, i tada počinje da piše o svom studiranju u Segedinu i Pešti.

Proleće, drugi deo knjige Život dr Jovana Subotića, obuhvata period od 1840. do 1853. godine. Sada je on u potpunosti odustao od forme pisama i odlučio se za naraciju, koja teče mirno, postupno, i čitaocu je lako da prati tok Subotićevih misli o kojima piše. Ovo je vreme kada on uređuje Letopis Matice srpske, te o tom poslu i teškoćama sa kojima se susreće iznosi kraće zapise. Ovde se pred kraj nalazi i kraći prikaz njegove Srpske gramatike, o čijem nastanku sam Subotić priča ranije u Proleću.

Posebno je zanimljivo što Proleće prikazuje nama poznate i važne ličnosti, kao što su Vuk Karadžić, Sima Milutinović Sarajlija, Đuro Daničić i knez Mihailo. Za kneza Mihaila kaže da je bio omiljena osoba bečkog dvora, a čitaocu je Jovan Subotić pružio priliku i da sazna nešto više o Sarajlijinoj ženidbi.

Treći deo Života dr Jovana Subotića zove se Leto i on, posle Idile, može biti naročito interesantan onome ko čita. Leto prikazuje Subotićev život od septembra 1853. do maja 1867. godine. Ovde ćete čitati o tome kako se Jovan snašao na poziciji advokata u Novom Sadu, kako je polagao advokatski ispit u Temišvaru i koliko je imao uspeha u parnicama. Čak Leto deluje i kao jedan poučan i zanimljiv putopis, jer je, kada je bio advokat, putovao dosta po italijanskim predelima, Trstu, Veroni, Padovi, Milanu. Nije samo ovo ono što je zapisao autor o sebi; ostavio je i svedočanstvo o održavanju i odlukama Blagoveštenskog sabora 1861. godine, političkim prilika u Hrvatskoj, podžupanovanju u Vukovaru ili o odnosu između Srba i Hrvata.

Nije zapostavio Jovan Subotić ni svoju književnu delatnost, pa i o tome piše, posebno nešto detaljnije o drami Herceg Vladislav.

Četvrta knjiga Subotićeve autobiografije prikazuje period od 1867. do 1870. i započinje opisom putovanja u Moskvu i Sankt Peterburg, iz kog se može saznati više ne samo o ruskom kulturnom i društvenom životu nego i o autorovom mišljenju o pojedinim znamenitim ličnostima, među kojima je istoričar Franja Palacki.

Na početku ovog teksta naglasili smo da je Jovan Subotić bio veoma uticajan, a u to ćete se uveriti i ako budete čitali Leto: epoha treća i četvrta. Njegov doprinos pozorištu je bio izuzetan. Prvo se oprobao na hrvatskim „daskama koje život znače”, odnosno njegove drame su se tu igrale. Drama Zvonimir je ta koja mu je donela popularnost kod zagrebačke publike, da bi se potom prikazivali i njegov Miloš Obilić, Herceg Vladislav, Nemanja i Prehvala, koja se držala u čast hrvatskom kancelaru Ivanu Mažuraniću. Ovaj deo Života dr Jovana Subotića obogaćen je i analizama pojedinih autorovih književnih dela.

Poslednji, peti deo prikazuje period od avgusta 1868, vreme u kom je naročito značajna ličnost bio Svetozar Miletić i kada je jačala narodna stranka, do 1871. godine, koja donosi završetak rada narodno-crkvenog sabora. U ovom delu možete čitati i o funkcionisanju Novosadske gimnazije, problemima u školstvu, o Subotićevom kritikovanju nastavničkog kadra i još o mnogo čemu. Takođe, on se nije libio ni da prokomentariše štetan uticaj Svetozara Markovića na srednjoškolsku mladež.

Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druga dela koja govore o životu i radu srpskih velikih imena, kao što su: Vasa Stajić (Svetozar Miletić, Jovan Jovanović Zmaj), Živojin Mišić (Moje uspomene), Borisav Stanković (Pod okupacijom), Mihailo Polit-Desančić (Kako sam svoj vek proveo), Gerasim Zelić (Žitije) i mnoga druga. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.

Sva dela Jovana Subotića koja je objavio Portalibris pogledajte OVDE.

Ostavite vaš komentar

0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu