Jovan Grčić Milenko se oprobao i u poeziji i u prozi, ali, nažalost, iza sebe ostavlja samo tri prozna dela. Pored Sremske ruže i U gostionici kod „Poluzvezde” na imendan šantavog torbara, objavio je i pripovetku Zmijina košuljica 1868. godine. Kako je u srpskoj književnosti jedna od prvih književnih vrsta koja se negovala i u narodnoj i u umetničkoj književnosti bila bajka, tako i on piše Zmijinu košuljicu – da sliči bajci.
Već samim naslovom i prvom rečenicom pripovetke autor uvodi čitaoca u bajkovitu atmosferu:
„Bio jedan car, pa je bolovao od ljute glavobolje.”
Čitalac može da pretpostavi da će pripovetka imati fantastične motive i kako će se radnja odvijati, i neće se prevariti u tome. Čitajući, naići ćete na caricu, koja u jednom trenutku postaje sebična i ohola. Lik siromašne, dobre i lepe devojke koja pomaže u carevom ozdravljenju i ovde je prisutan, a zmija koja govori, proriče, spasava i kažnjava nezaobilazan je motiv u srpskoj narodnoj i umetničkoj bajci.
Kao pesnik, možemo reći da se Grčić, srpski književnik 19. veka, istakao svojom raznovrsnošću. Iako je počeo da piše pesme već u gimnazijskim danima, objavio je samo jednu zbirku, i to pod nazivom Pesme, 1869. godine u Beču.
Unutar te zbirke pesme je razvrstao u pet ciklusa. Prvi i peti ciklus naslovio je Pesme i Razne pesme, dok je ciklusima od drugog do četvrtog dodelio posebne naslove: Selo – devojačke pesme, Patriotske pesme, Tužan ljubavni spomen, Proleće.
Grčićeva rodoljubiva poezija govori i o njemu samom – voleo je svoj narod, svoju otadžbinu, i ponosio se njenom prošlošću. U njima peva o Vidovdanu, o Vuku Brankoviću, srpskoj slavi i sreći, Kosovu, itd. Jedna od pesama iz tog ciklusa nosi naziv Devet devojaka, i, mada je on lirski pesnik, veoma podseća na narodnu epsku pesmu, u kojoj je dominantan broj devet, ali i česta upotreba ponavljanja, te razgovor crne ptice kukavice i devet devojaka…
Poznato je da je voleo jednu Milenu još od detinjstva, ali je preminula kada je njemu bilo 19 godina. Mileni je posvetio neke od ljubavnih pesama, a pesmu Zaplakaće je objavio nakon njene smrti, i tada je svom imenu Jovan Grčić dodao Milenko.
Pisao je i deskriptivne pesme, a pominjući Frušku goru, Dunav i potoke, stihovima daje nežan i elegičan ton.
Njegove pesme odlikuje različita motivska struktura, negovan jezički izraz, unosi kovanice, po ugledu na Lazu Kostića, ali osoben je i po različitosti broja stihova – od sedmerca, osmerca, narodnog deseterca, pa do slobodnijih stihova.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdate i druge zbirke pesama srpskih književnika: Jelena J. Dimitrijević (Jelenine pesme), Stevan M. Luković (Poezija), Jovan Subotić (Epske pesme), Milorad Šapčanin (Pesme, Monah i izabrane pesme, Nevesta Ljutice Bogdana i izabrane pesme), Rade Drainac (Pesme), Svetislav Stefanović (Pesme), Dušan Vasiljev (Pesme), Jovan Dučić (Pesme)…
Sva dela Jovana Grčića Milenka možete videti OVDE.