Mihailo Petrović Alas, „Sa okeanskim ribarima”: Niz hladnu labradorsku struju

U putopisu Sa okeanskim ribarima, objavljenim 1935. godine, Mihailo Petrović Alas opisuje tok naučne ekspedicije poduzete ka severnim krajevima američkog kontinenta, odnosno istočnim obalama Kanade tokom 1933. godine.

„Stari ribar nije mogao propustiti neočekivanu i jedinstvenu priliku da svojim očima vidi na radu prave, istinske okeanske ribare i da na licu mesta upozna njihov život, posao i borbu sa ćudljivim elementom na kome oni provode svoj vek”, kaže Alas u predgovoru putopisu Sa okeanskim ribarima.

Put je grupu evropskih naučnika, istraživača i moreplovaca vodio od luke La Rošel na obali Francuske na zapad preko Atlantskog okeana, do ostrva Njufaundlend i Sent Pjer i Mikelon. Obišavši južne obale ovih ostrva i stigavši do ostrva Antikosti, prolaze kroz zaliv Svetog Lorenca i prate razuđenu istočnu obalu Labradora preko Kartrajta i Nutaka, dostižući najseverniju tačku svog putovanja. Prateći okeanske ribare niz hladnu labradorsku struju, započinju svoj povratak u Evropu, obišavši Njufaundlend sa istočne strane do luke Sent Džons, a onda pravo na istok ka Francuskoj.

U delu Sa okeanskim ribarima opisane su istorijske okolnosti kolonizacije, kao i etnografske i geografske zanimljivosti severnoameričkog prostora Njufaundlenda i Labradora. Centralno mesto putopisa pripada odavanju priznanja poduhvatu bez premca – evropskim ribarima koji su, prateći svoju lovinu, uz pomoć veoma rudimentarnih navigacionih instrumenata uspeli da pokore beskrajno plavetnilo Atlantika i stignu do obala Kanade. Mihailo Petrović Alas, budući i sam strastveni ribolovac, fasciniran je pričama, istorijom i legendama vezanim za pomorske pustolovine ovih hrabrih okeanskih ribara, na osnovnu čijih „ribolovačkih” priča su kasnije preduzimani veliki osvajački poduhvati.

Govoreći o pronalasku i prvim pokušajima kolonizovanja novih teritorija, Mihailo Petrović Alas priseća se velikog francuskog istraživača Žaka Kartijea, koji je najpoznatiji po svojim istraživanjima zaliva i reke Sen Loren na Labradoru, a takođe zaslužnim i za sam naziv Kanada, koji je preuzeo od domorodačkog plemena Irokezi. Putujući stopama tih davnih ribara i moreplovaca, Alas opisuje i sa kakvim se sve teškoćama ovi pioniri značajnih pomorskih istraživanja suočavaju. Veliki problem uvek predstavljaju nerazumevanje i samovolja vlasti, nedostatak voljnih i sposobnih ljudi, premalo sredstava za veoma rizične i opasne ekspedicije. Međutim, mnogo veće opasnosti vrebaju na otvorenom okeanu, gde je čovek prepušten na milost i nemilost prirodi koja ga okružuje – orkanskim burama, ekstremnim temperaturama, divljim zverima, te bolestima koje su posledica nezdrave ishrane i nedostatka svežih namirnica.

Glavna industrija ovih severnih oblasti i primarni izvori prihoda stanovništva dolaze od lova na bakalara, pa je veliki deo putopisa Sa okeanskim ribarima posvećen upravo različitim načinima ribolova i prerade ribe. Mihailo Petrović Alas ne propušta priliku da se uključi u lov sa ribarima udičarima i mrežarima, i iz prve ruke iskusi sva zadovoljstva i uzbuđenja koje on donosi.

Osnovna karakteristika dela Sa okeanskim ribarima, ali i ostalih putopisa Mihaila Petrovića Alasa, to je što se govori o čovekovom pokoravanju prirode, o svim tim nadljudskim naporima i poduhvatima koje čovek čini kako bi ukrotio prirodu, savladao njene prepreke i unapredio svoja naučna znanja o svetu oko sebe i zavladao prirodnim resursima u korist napretka civilizacije.

 

Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava izdavačke kuće Potralibris reizdati i drugi manje poznati putopisi autora kao što su: Jelena J. Dimitrijević (Pisma iz Soluna, Sedam mora i tri okeana, Pisma iz Niša, Novi svet ili u Americi godinu dana), Rastko Petrović (Putopisi, Afrika), Branislav Nušić (Putopisi, Kosovo), Dragomir Brzak (Sa Avale na Bosfor) i mnogi drugi. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.

Sva dela Mihaila Petrovića Alasa možete pogledati OVDE.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *