Ко су јетрве? Према подели родбинских улога, јетрве су жене од двојице браће. Још је Вук Стефановић Караџић у Српском рјечнику из 1818. године дефинисао овај појам: „жене двојице браће јетрве су једна другој”.
Михаило Сретеновић је књигу Јетрве објавио 1910. године. Није случајно што се одлучио за баш овај наслов и ову тему, јер су јетрве одувек највише пажње привлачиле у народу, а може се рећи да је то случај и данас. Однос ових двеју жена врло је карактеристичан и често више напет него миран. Данас се највише коментарише однос између свекрва и снајки, а нешто слично је и између двеју јетрва. Постоји и много пословица на рачун ових двеју жена, а неке су: „тукле се јетрве преко свекрве”, или: „свађале се ко јетрве”. Обично се две јетрве или изузетно воле, поштују и помажу, или напротив: не могу очима видети једна другу, гледају како једна другој да напакосте, љубоморне су и такмиче се која ће већу љубав уживати од породице свог мужа.
У све ово уверићете се и док будете читали роман Јетрве Михаила Сретеновића. Роман је кратак, има нешто мање од двеста страница и занимљив је. Један је од оних који вам не дозвољава да га испустите из руку, журите што пре да прочитате како бисте сазнали расплет. Личи на нашу реалистичку прозу коју читамо још у школским данима, попут прозе Јанка Веселиновића, Стевана Сремца или Светолика Ранковића. Чести су дијалози у овом роману, а реплике су јасне, кратке и одишу народним духом.
Михаило Сретеновић у роману Јетрве приказује једну породицу из сеоског живота и сва пажња усмерена је на чланове те породице – породице Крсманић. Сви остали ликови, премда се помиње њих неколико, само су споредни и ту су да би додатно указали на неку од особина Крсманића. Ову сложну и имућну породицу чине два брата: Аврам и Која, њихове две жене: Аница и Ивана, и синови јединци: Јовица и Дамњан. Цео свој век ова породица живи у миру, љубави, марљивости и слози и на лепом су гласу у селу. Роман почиње овако: Аврам и Која већ су остарили и једина им је жеља да ожене синове, а свекрве би се радовале да добију одмене.
На почетку ће читалац сазнати и какви су Јовица и Дамњан: обојица су вредни, послушни, иако нису рођена браћа, воле се толико да ће један за другог све дати, а њихови родитељи су поносни што су такве синове одгајили. Иако очеви желе да им нађу жене, Јовица и Дамњан су се већ одлучили, што ће Јовица саопштити њима. Док је Јовица одабрао повучену, скромну, поштену, добронамерну и девојку благе нарави, али сиромашну – Јованку, дотле је Дамњан заволео размажену, надмену, богату, пркосну, намћорасту и злобну Милицу. Мада, све ове Миличине особине почеће да се откривају од оног момента кад се сазна да ће је Дамњанова породица просити. Од тада Милица постаје ковач лоших намера.
Михаило Сретеновић у роману Јетрве кроз поступке и особине ликова говори о важности заједништва. Он ће овде и показати два потпуно супротна односа међу јетрвама: док су две свекрве такве јетрве да се воле као две рођене сестре, дотле Јованка никако не може да нађе заједнички језик са Милицом. Ово је роман и који ће нас подсетити на некадашњи начин живота, време када се живело у задрузи, на однос између старијих и млађих, на време када је међусобно поштовање било на првом месту.
Напослетку, Михаило Сретеновић, развијајући радњу романа Јетрве и градећи ликове, напоменуће да завремена треба да будемо људи како се не бисмо после кајали када дођу тешки дани или када у болести останемо сами. А ипак, и после свих недаћа кроз које добри људи пролазе, доказаће своју величину када не одбију молбу за опрост, већ се издигну изнад свега, забораве на све и пруже руку у невољи онима који су им зла чинили, као што је у овом роману урадила Јованка.
Читајући овај роман, наићи ћете на многе пословице: „слога кућу гради, а неслога је разграђује”; „језик кости ломи”; „и пијана кока зна шта је јастреб”; „никад једно зло не долази”, итд. Њима се служе и ликови, а и сам приповедач.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и други интересантни романи заборављених српских писаца, међу којима су: Сузана Божидара Савића, Спахиница Стевана Ј. Јевтића, Иконија, везирова мајка Чедомиља Мијатовића, Крв се буди Љубице Радоичић, као и многи други. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Роман Јетрве погледајте ОВДЕ, а сва дела Михаила Сретеновића која је Порталибрис објавио ОВДЕ.