О Јовану Јовановићу Змају (Змајови), његову певању, мишљењу и писању, и његову добу Лазе Костића је једна од најконтроверзнијих књига критике у српској књижевности. Садржај његове критике о поезији Јована Јовановића Змаја био је толико проблематичан да Лаза Костић не само што није могао да нађе издавача за ово своје дело већ ниједан књижевни часопис није хтео да објави делове ове критике, па је коначно био приморан да књигу штампа о сопственом трошку 1902. године.
У времену објављивања ове књиге, негативни ставови Лазе Костића о поезији друга и савременика били су готово незамисливи и дуго времена књига носи стигму ружне књиге, како ју је окарактерисао Јован Скерлић, да би се тек у новије време српска критика поново окренула овом делу и, првенствено у раду Драгише Живковића, превредновала ставове Лазе Костића.
Наиме, поводом свечаног обележавања педесетогодишњице стваралаштва Јована Јовановића Змаја 1899. године, Матица српска је позвала Лазу Костића да одржи предавање о поезији великог српског романтичара. Овај говор Лазе Костића изазвао је прави скандал на српској културној сцени. Нема непосредних сведочанстава о томе шта је Лаза Костић тачно говорио, познато је само да га је публика звиждањем натерала да се повуче са говорнице, те да су сутрашњи листови донели огорчене нападе на Лазу Костића, оптужујући га да је љубоморан, осветољубив и да завиди Змају на песничком успеху. Сам Костић дао је своју оцену догађаја: „То је јамачно први случај у историји књижевности света да књижевно друштво замоли једног свог члана да говори свечан говор у славу другог члана, свог друга, па да га ради тога мора укорити.” Књига о Змају и настаје као покушај Лазе Костића да се одбрани од ових напада и да објасни своје ставове о Змајевој поезији.
Данас Књига о Змају представља једну од најзначајнијих одбрана песника од прагматичних захтева свакодневице, одбрана праве, чисте поезије од утилитарних циљева друштвено-политичког ангажмана. Лаза Костић напада део Змајевог стваралаштва „по поруджбини”, онај који подлеже захтевима тадашњег друштва да се пише о актуелним догађајима и дневно-политичким темама. У сржи критике стваралаштва Јована Јовановића Змаја налази се, заправо, апологија слободног, романтичарског песника који има право да буде изнад обичног и свакодневног. Костић не одбацује укупно Змајево стваралаштво, већ критикује то што је велики песник подлегао притиску и укусу друштва, пишући поезију коју обичан свет жели да чита. Костић уочава двоструку природу Змајеве поезије – славуја, песника Ђулића и Ђулића увелака, и змаја, дневно-политичког коментатора друштвене стварности који квари поезију исквареним језиком и на брзу руку писаним стиховима.
Пишући о Змају, Лаза Костић заправо пише о себи, својим ставовима и мишљењима о поезији, романтичарској поетици и позицији уметника у друштву. Критикујући један аспект Змајеве поезије, Лаза устаје у одбрану оног другог, далеко вреднијег, чисто лирског стваралаштва Јована Јовановића Змаја, истовремено бранећи своје стваралаштво и романтичарску поетику.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава издавачке куће Порталибрис реиздате и друге књиге Лазе Костића: Драме и Изабране песме.
Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлине куповина књига.