Pravo ime Jaše Tomića bilo je Jakov, ali danas je svima poznat kao Jaša. Bio je srpski književnik i političar, a ono čime se najviše bavio u svojoj spisateljskoj karijeri bile su istorijske teme, pa su najpoznatija njegova dela Rat na Kosovu i Staroj Srbiji, Rat u Maćedoniji i Staroj Srbiji, Rat u Albaniji i oko Skadra.
Pored ovoga, pisao je Jaša Tomić i druge književne forme, među kojima su pripovetke ili pak romani, od kojih su u izdanju Portalibrisa reizdati Trulež i Nazareni. Ipak, nije jedino njegovo ostvarenje u proznom obliku, već je pisao i poeziju. Njegova pesnička zbirka pod nazivom Pesme Jaše Tomića prvi put je objavljena 1896. godine.
U ovom izdanju sabrane su različite pesme, koje su raznovrsne i po svojoj dužini, ali i po motivima. Ono što možemo odmah na početku reći, a interesantno je za čitaoce, jeste da svaka od Jašinih pesama u sebi sadrži, na neki način, neku poentu ili poruku. Obično se ta poruka nalazi u poslednjim stihovima pesme. I pesma kojom počinje ova zbirka, Poznajmo ih!, takođe je ima:
„Čovek se samo po delima sudi.”
Isto tako, pesma Priča o pacovu svojim upečatljivim stihovima na metaforičan način iznosi opšte načelo kojim treba da se vodimo u našoj svakodnevici:
„Kad su creva puna, tada nemaj strave,
Tad se ona pravim svojim poslom bave,
Al’ kada su prazna, te bez posla traju,
Onda već i ona mudrovati staju.
Kad sneg vejat počne, uvela je trava,
A kad creva misle, propala je glava.”
Najviše ima pesama u zbirci koje govore o ženi: Žena, Žena i čovek, pa možemo reći i pesma Đavolica. Pesma Žena napisana je u nejednakim strofama po dužini, ali svaka od njih ima refren, koji se nalazi na kraju svake strofe:
„Ti najbolje znadeš, Bože,
Šta sve žena zna i može.”
U Najvećoj prozi Jaša Tomić otkriva kako je postao pesnik. U svega šesnaest stihova Tomić je uspeo da pokrene pitanje zašto ljudi pišu pesme i navodi razloge: neko piše da mu vreme brže prođe, neko zato što se plaši da piše prozu, neko jer i drugi pišu, i tako dalje. Za razliku od drugih ljudi, Jaša kaže da je pesnik postao upravo dok je bio u zatvoru. Ubivši Mišu Dimitrijevića jer je želeo da mu se osveti zbog toga što je uvredio u novinama Milicu Tomić, Jašinu ženu, proveo je u zatvoru šest godina, nakon čega je pomilovan. U ovoj pesmi kaže da je poeziju počeo da piše jer mu je nedostajalo više hartije da piše prozu.
„A ja, što ću kriti mnogo,
U zatvoru pesnik posta’
Što hartije nemah dosta
Da bi’ prozom pisat mogô.”
Posle Đavolice, najduža pesma u ovoj zbirci jeste Pilatov legen. Po Bibliji, Pontije Pilat je bio jedan od učesnika u osuđivanju Isusa Hrista. U pesmi se pominje i Klavdija, žena Pilatova, koja pokušava da odvrati Pilata od onoga što će učiniti. Jedna strofa sa dozom ironije govori o Pilatu nakon osude, i glasi:
„Osuđena Hrista na Golgotu vuku,
I opet ga muče i pljuju i tuku,
Al’ Pilatu više nije baš ni žao,
Ruke su mu čiste, triput ih je prao.”
Klavdija ima dobronamernu ulogu, poštena je i predstavljena u pravom svetlu svesno se suprotstavljajući Pilatu i osuđujući njegova dela.
Mnoge od pesama Jaše Tomića imaju rimu, uglavnom parnu ili ukrštenu, a još su česte teme, pored pomenutih, i teme o dobru, o zlu, ljudskim vrednostima i paraleli između nekadašnjeg života i današnjice.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdate mnoge zbirke srpske poezije: Jovan Jovanović Zmaj (Đulići i Đulići uveoci), Jovan Ilić (Pesme), Vladislav Petković Dis (Pesme), Laza Kostić (Izabrane pesme), Branko Radičević (Đački rastanak), Milan Rakić (Pesme), Jelena J. Dimitrijević (Jelenine pesme) i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Sva dela ovog autora pogledajte OVDE.