Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Iako je najpopularniji kao pisac romana Večiti mladoženja, Vasa Rešpekt i Milan Narandžić, Jakov Ignjatović je pisao u velikom broju i istorijske pripovetke i romane. Navikli smo da nas njegova dela nasmeju, odvedu u neku zanimljivu avanturu, da nam prikaže različite individue. Ali, on zaranja i u istoriju, te vam ovog puta predstavljamo zbirku pripovedaka Istorijske pripovetke, među kojima su najpoznatije Manzor i Džemila, Krv za rod i Kraljevska snaha.

U Istorijskim pripovetkama Jakov Ignjatović se služi i sentimentalnom notom, ili bolje reći notom koja više preteže na stranu romantike. Interesovanje pokazuje prvenstveno za nemanjićku državu, a ciklus pripovedaka koje smo sabrali u ovu zbirku završava sa 19. vekom, tj. početkom ovog veka, koji je značajan za srpsku istoriju i srpski živalj. Već prvih godina tog doba desili su se događaji koji će znatno obeležiti i taj period, ali i sve ono što sledi potom. Jedan od njih bio je Karađorđev ustanak, pa onda i pojava slepih guslara, među kojima je nezaobilazan čuveni Filip Višnjić, od koga je Vuk Karadžić čuo mnoge pesme, koje je i zabeležio.

Junaci Jakova Ignjatovića osećaju iz Istorijskih pripovedaka veliku ljubav prema otadžbini, a on se i sam zalaže i prvobitni njegov cilj pisanja ovakvih dela bio je da probudi nacionalno osećanje kod Srba i da im na poseban i primamljiv način prikaže prošlost. Uspeo je da nam dočara atmosferu i mentalitet društva, da prenese donekle osećanja i misli likova, pa da čitaocu približi karakter i postupke muškaraca i žena, koje su predstavljene kao hrabre i žene ratnice spremne da se bore za svoju ljubav i za svoju zemlju i narod.

Kao primer takvih ponosnih i neustrašivih žena uzećemo Anđeliju i Milku, kasnije poturčene u Atu i Džemilu, iz ove knjige Istorijske pripovetke. One su likovi iz pripovedaka Krv za rod, čiji nam naslov sugeriše važnost otadžbine, i Manzora i Džemile. U njima su dominantne slike turskog načina života, sultana i njegovog harema, kao i navika paša. Na silu su otete i Anđelija i Milka, žive po turskim pravilima, ali nijedna nije zaboravila svoje poreklo. Snalažljivošću, verom da će se spasti i istrajnošću, one će uspeti da se izbave iz granica života čiji nisu deo, ali kakva će dalja njihova sudbina biti, srećan početak novog doba ili nesrećan završetak, otkriće poslednji redovi pripovetke.

Kraljevska snaha nas vodi u dublju istoriju, u vreme vladavine kralja Uroša, Dragutina i Milutina (druga polovina 18. veka). Milutina ovde vidimo kao pravog junaka, kraljevića, za kog treba da se uda carevićka Ana. Kraljevska snaha, Katarina, po kojoj pripovetka nosi naziv, pojavljuje se tek pri kraju, žena je Dragutinova, i ona spasava i izmiruje Srbiju.

Bakići su članovi jedne poznate porodice po junaštvu, prave delije, pa nije ni čudo što se pojavljuju kao likovi u više istorijskih dela Jakova Ignjatovića. Deli Bakić je roman koji Jakov nije uspeo da dovrši, a prvo ga je štampao u Bršljanu 1886. godine. Sedmorica braće napuštaju svoju Šumadiju i odlaze da brane od Turaka mađarskog kralja.

I na kraju ovog Portalibrisovog reizdanja Istorijske pripovetke Jakova Ignjatovića nalazi se Jedan slepac, pripovetka kojom zaokružuje ciklus ovog sadržaja. Ovde uvodi u centar zbivanja slepe pevače, tj. slepe guslare, koji neprestano unose energiju našim borcima. Dr Boško Novaković navodi da je Ignjatović inspiraciju za ovo pronašao u pesmi Početak bune protiv dahija.

Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdata i druga dela sa istorijskim motivima: Jovan Sterija Popović (Istorijske drame), Čedomilj Mijatović (Pad Carigrada, Despot Đurađ Branković, prva knjiga, Despot Đurađ Branković, druga knjigaKnez Gradoje od Orlova Grada), Stojan Živadinović (Karađorđe, Hajduk Veljko, Vujica Vulićević), Dragutin Ilić (Istorijske drame) i mnoga druga. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.

Sva dela ovog autora pogledajte OVDE.

Ostavite vaš komentar

0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu