Иако је најпопуларнији као писац романа Вечити младожења, Васа Решпект и Милан Наранџић, Јаков Игњатовић је писао у великом броју и историјске приповетке и романе. Навикли смо да нас његова дела насмеју, одведу у неку занимљиву авантуру, да нам прикаже различите индивидуе. Али, он зарања и у историју, те вам овог пута представљамо збирку приповедака Историјске приповетке, међу којима су најпознатије Манзор и Џемила, Крв за род и Краљевска снаха.
У Историјским приповеткама Јаков Игњатовић се служи и сентименталном нотом, или боље рећи нотом која више претеже на страну романтике. Интересовање показује првенствено за немањићку државу, а циклус приповедака које смо сабрали у ову збирку завршава са 19. веком, тј. почетком овог века, који је значајан за српску историју и српски живаљ. Већ првих година тог доба десили су се догађаји који ће знатно обележити и тај период, али и све оно што следи потом. Један од њих био је Карађорђев устанак, па онда и појава слепих гуслара, међу којима је незаобилазан чувени Филип Вишњић, од кога је Вук Караџић чуо многе песме, које је и забележио.
Јунаци Јакова Игњатовића осећају из Историјских приповедака велику љубав према отаџбини, а он се и сам залаже и првобитни његов циљ писања оваквих дела био је да пробуди национално осећање код Срба и да им на посебан и примамљив начин прикаже прошлост. Успео је да нам дочара атмосферу и менталитет друштва, да пренесе донекле осећања и мисли ликова, па да читаоцу приближи карактер и поступке мушкараца и жена, које су представљене као храбре и жене ратнице спремне да се боре за своју љубав и за своју земљу и народ.
Као пример таквих поносних и неустрашивих жена узећемо Анђелију и Милку, касније потурчене у Ату и Џемилу, из ове књиге Историјске приповетке. Оне су ликови из приповедака Крв за род, чији нам наслов сугерише важност отаџбине, и Манзора и Џемиле. У њима су доминантне слике турског начина живота, султана и његовог харема, као и навика паша. На силу су отете и Анђелија и Милка, живе по турским правилима, али ниједна није заборавила своје порекло. Сналажљивошћу, вером да ће се спасти и истрајношћу, оне ће успети да се избаве из граница живота чији нису део, али каква ће даља њихова судбина бити, срећан почетак новог доба или несрећан завршетак, откриће последњи редови приповетке.
Краљевска снаха нас води у дубљу историју, у време владавине краља Уроша, Драгутина и Милутина (друга половина 18. века). Милутина овде видимо као правог јунака, краљевића, за ког треба да се уда царевићка Ана. Краљевска снаха, Катарина, по којој приповетка носи назив, појављује се тек при крају, жена је Драгутинова, и она спасава и измирује Србију.
Бакићи су чланови једне познате породице по јунаштву, праве делије, па није ни чудо што се појављују као ликови у више историјских дела Јакова Игњатовића. Дели Бакић је роман који Јаков није успео да доврши, а прво га је штампао у Бршљану 1886. године. Седморица браће напуштају своју Шумадију и одлазе да бране од Турака мађарског краља.
И на крају овог Порталибрисовог реиздања Историјске приповетке Јакова Игњатовића налази се Један слепац, приповетка којом заокружује циклус овог садржаја. Овде уводи у центар збивања слепе певаче, тј. слепе гусларе, који непрестано уносе енергију нашим борцима. Др Бошко Новаковић наводи да је Игњатовић инспирацију за ово пронашао у песми Почетак буне против дахија.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздата и друга дела са историјским мотивима: Јован Стерија Поповић (Историјске драме), Чедомиљ Мијатовић (Пад Цариграда, Деспот Ђурађ Бранковић, прва књига, Деспот Ђурађ Бранковић, друга књига, Кнез Градоје од Орлова Града), Стојан Живадиновић (Карађорђе, Хајдук Вељко, Вујица Вулићевић), Драгутин Илић (Историјске драме) и многа друга. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Сва дела овог аутора погледајте ОВДЕ.