Прво издање збирке приповедака Истините легенде Јована Поповића изашло је 1944, док се њено допуњено издање појавило три године касније, 1948. године. Ово је збирка која садржи десет приповедака, а све су настале, по речима књижевног критичара Павла Зорића, „као први пишчев напор за литерарним уобличавањем појединих епизода устанка, које су се односиле на обичне учеснике израсле у току борбе у изузетне личности способне за највеће подвиге”. Ове речи управо потврђују чињеницу да је Поповић био револуционарног духа и да је желео да укаже људима на важност народноослободилачких борби и ода поштовање свима онима који су се храбро борили. Уз допуњено издање Истинитих легенди Јован Поповић је и написао: „…осетио сам дужност да дам књижевна сведочанства о стварним људима и догађајима.”
Већ на први поглед, када завиримо у садржај књиге, делује да су нам позната имена људи о којима се овде говори и по којима су и насловљене приповетке: Мирјана, Гембеш и други, Пинки је видео Тита, Нада и Загорка, и друге сличне. Сви ови ликови описани су снажно, а читајући о њима, стварамо аутентичну слику и изгледа као да тај период и борбе не бисмо могли замислити без њих. Стичемо утисак да ништа не би било исто да се нису јуначки показали и истрајали у мукама с којима су се срели баш Бриле, Пинки, Тоне и њихови другови.
Јован Поповић је, као хроничар једног времена, приказао људе и њихове поступке, и није без разлога збирку назвао овако – Истините легенде. Херојство и подвижништво јунака је толико велико да нагиње ка нестварном, и из тог разлога је у наслову истакнута реч легенде. Легенда није истинита прича, већ је само предање које говори о неком необичном догађају или личности, о неком обичају или постанку нечега, а по садржају су сличне бајкама, јер у њима има нестварног, митолошког и фантастичног. Још одмалена слушамо различите народне легенде о Светом Сави, Марку Краљевићу, Милошу Обилићу и многим другим важним именима. Поповић сматра да су и јунаци из ових приповедака, односно људи из борби, заслужили да се и о њима значајно прича. Једина разлика је што је код њега реч о истинитим легендарним догађајима и ликовима. Можемо поставити питање да ли је заиста неко толико спреман да поступи овако како су ови јунаци поступили: Бриле је уништавао немачке ратне објекте, Пинки је толико досетљив да задивљује све око себе, Нада је млада девојка, али то је није спречавало да без размишљања постане део партизана и куражан и срчан борац, или Дара, „која је с равнодушним осмехом ишла у опасности”.
Описи догађаја, пејзажа и целокупне атмосфере у свим овим приповеткама које чине Истините легенде Јована Поповића су, премда посебни, истовремено и слични. Један од њих, из приповетке Саксија пред Ђокиним вратима, гласи: „Читав дан се град тресао од експлозија у подземним радионицама и складиштима, пуцале су куће, а под земљом су гинули затрпани другови. Читава два дана спасавани су настрадали другови, а Немци су већ надирали, са снагама које досад још нису употребили.”
Главни ликови су представљени као беспрекорне личности, са високим моралним особинама. Они су племенити, скромни, свесни ситуације и судбине, одважни, а осећај заједништва и припадништва народу – јаког родољубља – посебно је изражен. Спремни су да као одани ратници и другови дају живот за своју отаџбину. Такође, они се међу собом не заборављају, нити иједног тренутка заборављају на породицу страдалог. О томе се може читати скоро на свакој страници збирке Истините легенде, а посебно у приповеци Тоне и Драгица, када другови носе на носилима зараженог, а онда и преминулог Тонета, и када му одају почаст.
Јован Поповић је мајсторски осликао реалне ликове, приближио дух епохе читаоцу и вероватно пробудио у њему дубоке емоције. Он уводи у причу постепено, кроз описе простора и времена упознаје са темом приче, а дијалози, иако нису дуги, врло су успешно реализовани. Врло лако ће читаоца фабуле приповетки навести да постави себи круцијална животна питања и размисли о времену које је прошло и које ће тек доћи.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге мање познате збирке приповедака: Јаков Игњатовић (Историјске приповетке), Стојан Живадиновић (Догађаји и људи), Иво Ћипико (Утисци из рата), Милутин Јовановић (Незнани и заборављени) и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Књигу Истините легенде погледајте ОВДЕ, а сва дела Јована Поповића ОВДЕ.