Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Fenomen Mir-Jam

Milica Jakovljević Mir-Jam je srpska književnica i novinarka velikog popularnog uticaja u periodu između dva svetska rata. Rođena je 22. aprila 1887. godine u Jagodini, ali se ubrzo posle završetka Prvog svetskog rata preselila u Beograd, gde je započela svoju novinarsku i književnu karijeru. Najpre piše za beogradski list Novosti, a zatim i za Nedeljne ilustracije. Njena novinarska karijera bila je veoma uspešna, o čemu slikovito govori podatak da je 1941. godine Udruženje novinara Srbije brojalo 264 člana, od čega samo 12 žena, a Mir-Jam je bila jedna od njih. Nesumnjivo je da je za ženu u međuratnom periodu bilo potrebno mnogo hrabrosti, istrajnosti, umeća i talenta kako bi se izborila za svoje mesto u dominantno muškom svetu.

Bila je novinarka Novosti sve do šestoaprilskog bombardovanja Beograda i početka nemačke okupacije nakon čega ovaj list prestaje da postoji. Iako egzistencijalno ugrožena, nije prihvatila da sarađuje sa okupacionim listovima kako ne bi osramotila svoje porodično ime i ugled brata Stevana Jakovljevića, koji je bio oficir kraljevske vojske u zarobljeništvu.

Nakon Drugog svetskog rata nije mogla da se zaposli kao novinar jer je izgubila članstvo u Udruženju novinara Srbije budući da je imala prekid u radu tokom okupacije (što je bilo u suprotnosti sa pravilnikom ovog udruženja). Surovo je odbačena od strane nove, komunističke vlasti. Jedno od objašnjenja za opšte zanemarivanje možemo pronaći u rečima Oskara Daviča:

„Neki drugovi ne pišu borbeno, onako kako naša stvarnost zahteva. Oni ne pišu komunistički, pišu buržujski sentimentalno i sladunjavo, kao Mir-Jam.”

Umrla je 22. decembra 1952. godine, potpuno zaboravljena i ponižena. Ni u jednim tadašnjim novinama nije izašao nekrolog niti pomen o smrti jedne od najpopularnijih spisateljica međuratnog perioda. Kuća u Molerovoj ulici, u kojoj je živela i radila čitavog života, srušena je, a ni danas, sedamdeset godina nakon smrti, Mir-Jam nema ni spomenik, ni ulicu u gradu koji je ovekovečila na stranicama svojih romana.

Ipak, bez obzira na sve ovo, popularnost njenih pripovedaka i romana ne opada. Kao primer za ovo možemo navesti čuveni spor oko autorskih prava do koga je došlo 1972. godine, nakon što je na scenu Ateljea 212 prvi put postavljena dramatizacija njenog romana Ranjeni orao. Naime, rodbina Milice Jakovljević osporavala je autorska prava koja je navodno imao knjižar Ivan Veselinović: Mir-Jam je 1946. godine prenela sva svoja autorska prava ovom beogradskom knjižaru zbog očigledne egzistencijalne ugroženosti. Međutim, čini se da su Zakonom o nacionalizaciji Veselinoviću oduzeta ova prava, te je opština Stari grad postala njen zakonski naslednik, a porodica je imala pravo na „zagarantovani deo”.

Književni rad – jednostavno, nežno, sentimentalno, uzbudljivo

Milica Jakovljević Mir-Jam je napisala:

devet romana:

četiri zbirke pripovedaka:

dva pozorišna komada:

  • Tamo daleko,
  • Emancipovana porodica.

Popularnost koju je Mir-Jam imala kod čitalačke publike između dva rata bila je bez premca za bilo koju spisateljicu pre, ali i dugo posle Drugog svetskog rata. Zapravo, čini se da ni danas nijedna srpska spisateljica nije poznata kao što je poznata Mir-Jam, te se njen uticaj može meriti sa onim koji je imala svojevremeno Džejn Ostin, ili danas Danijela Stil ili Elena Ferante.

Možda nije teško reći zašto je Mir-Jam bila toliko čitana, ali jeste teško objasniti zašto je upravo ta popularnost uvek negativno određena na našoj književnoj sceni i u domaćoj kritici. Određenja kao što su ženska literatura, sentimentalna, sladunjava, buržujska, zabavna,laka pa i ljubavna stalni su negativni pratilac bilo koje rasprave o njenom književnom delu. Jasno je da su ova određenja u snažnoj suprotnosti sa načelima posleratnog književnog utilitarizma, pa je očigledno da su razlozi odbacivanja Mir-Jam politički i ideološki. Život kakav je opisivala i vrednosti društva koje je oslikavala bili su listom sve ono protiv čega se komunisti bore i za šta u svetu novog čoveka ne samo da nema mesta, nego je nazadno i štetno.

Pišući o građanskoj klasi u njenom nastajanju u Kraljevini Jugoslaviji, o njenim idealima, moralu, običajima, trendovima, o njenoj svakodnevici Mir-Jam stvara osnovu popularne kulture u kojoj su sebe prepoznavale i i danas se prepoznaju brojne čitateljke. Sada možemo da ustvrdimo i to da Mir-Jam možda nikada neće biti svrstana u tokove visoke književnosti iz istog razloga iz kog popularna kultura nikada neće pripadati visokoj kulturi, iako će nad njom uvek imati primat čitanosti, gledanosti i uživanja kod najšireg kruga društva. U periodu posle raspada Jugoslavije, u kome dolazi do obnove građanske kulture, u periodu u kom vrhuni prezasićenje bilo komunističkim utilitarizmom, bilo elitističkim postmodernizmom, građanski sentiment međuratnog perioda postaje sve popularnije umetničko uporište.

Iako su Mir-Jam čitale naše bake i majke bez obzira na svoj društveni status, nivo obrazovanja i politička ubeđenja i tokom perioda socijalističke Jugoslavije, one su to čitale kada ih niko ne bi gledao. Žene su ovo činile zato što je njena literatura okarakterisana ne samo kao politički i ideološki nepodobna već kao lako ljubavno štivo za žene, dakle, banalno i bezvredno. Danas ove vrste stigmatizacije više nema i to se upravo vidi po velikom broju filmova i televizijskih serija koje se snimaju po motivima njenih romana i pripovedaka.

Možemo da govorimo i o onim elementima njenog dela koje književna kritika zanemaruje. Pored toga što su njeni romani i pripovetke pisani jednim prijemčivim i neposrednim jezikom, pitkim i tečnim svakodnevnim stilom, a njeni zapleti i fabule nose dramatične i uzbudljive društvene situacije, ona zapravo donosi likove koji su psihološki produbljeni i dobro motivisani iako su u svojoj osnovi tipovi. Scenom njenih priča šetaju čedne devojke visokog patrijarhalnog morala, naivne pridošlice iz provincije, posrnule devojke, bogate udavače, udovice i raspuštenice, siromašne intelektualke koje ne vide brak kao ljubavnu instituciju, zrele žene čije ponašanje izlazi iz okvira društveno prihvaćenih normi, pa čak i žene u potrazi za izlazom iz nesrećnih brakova; tu su častohlepni karijeristi koji svoj društveni status žele da upotpune prikladnom partijom, beskrupulozni zavodnici bez ikakvog braka na umu, osujećeni mladići idealisti u sukobu sa društvenim poretkom, brakolomci i neverni muževi.

Tema koja je u centru svakog romana Mir-Jam je bračna sreća. Pitanje srećnih i nesrećnih porodica, srećnih i nesrećnih pojedinaca, lične potrage za zadovoljenjem svojih potreba i odbacivanje društveno prihvaćenog morala zarad lične sreće temelj je građanskog društva i njegove potrebe da redefiniše i ponovo osmisli bračne odnose. Ispostaviće se da je Mir-Jam dala jasan presek društva u njegovom razvoju i građanske klase na njenom vrhuncu. Svojim delom ona kroz sve sudbine koje daje uvek je na strani moralnih i ispravnih odluka, i nagrađuje srećnim krajem likove koji se ponašaju u skladu sa društvenim normama, dok razobličava licemerne i pokvarene, „kažnjava” niske i nemoralne likove. Verovatno najveće ogrešenje koje je vreme učinilo spram Mir-Jam upravo je neprepoznavanje kritike građanskog društva koje je ona kroz svoja dela iznosila.

Sva dela Milice Jakovljević Mir-Jam koje je objavio Portalibris pogledajte OVDE.

Ostavite vaš komentar

Your subscription could not be saved. Please try again.
Uspešno ste se prijavili.
0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu