Историјска драма 19. века
Историјска драма 19. века у свим словенским књижевностима играла је важну улогу у културном и политичком буђењу националне свести тих народа. У периоду у коме су најзаступљенија начела романтизма посебно у српској књижевности долази до процвата ове књижевне врсте. Сима Милутиновић Сарајлија, Јован Суботић, Јован Стерија Поповић, Матија Бан, Иво Војновић, као и Лаза Костић и Ђура Јакшић окрећу се српској историји да би кроз представљање значајних личности и догађаја из прошлости ширили идеје националног јединства и слободе.
Историјске драме Петра Прерадовића
Петар Прерадовић, иако далеко познатији као песник него као драмски писац, као припадник илирског покрета неће пропустити да дâ свој допринос развоју српске историјске драме. Он је написао два драмска текста: либрето за оперу Владимир и Косара и драмску алегорију Марко Краљевић, чиме, са једне стране, показује свој свестран књижевни распон, а са друге, потврђује још једном чврсту припадност илирској романтичарској традицији.
Тематика историјских драма Петра Прерадовића
Драме Петра Прерадовића представљају догађаје из српске националне историје, одликује их наглашено родољубље, вера у словенско јединство и солидарност, а као највећи животни идеал постављају слободу. Овим својим основним особинама постају типични представци историјске драме 19. века код нас.
Заправо, Петар Прерадовић у ова два драмска текста обрађује доста познате и својевремено веома популарне теме, које су обрађивали и неки други српски писци.
- Историјско-легендарну љубав између кнеза Владимира, владара Зете, и бугарске принцезе Косаре, ћерке цара Самуила, на позорницу је поставио и Лазар Лазаревић (1805–1846), иначе писац прве српске оригиналне комедије Пријатељи (1829), као и Јован Стерија Поповић у драми Владислав и кнез Никола Петровић у драми Балканска царица.
- Јован Стерија Поповић на истом основном мотиву, односно на истој легенди заснива своју пригодну драму Сан Краљевића Марка, као што то чини и Петар Прерадовић у свом Краљевићу Марку. У питању је легенда да овај чувени српски јунак није мртав, него само уснуо и да ће се поново пробудити када Срби поново освоје своју слободу.
Према томе, драме Петра Прерадовића чине, и по одабиру јунака које ће представити и по основним идејама – херојства, идеала слободе, заједништва, патриотизма – значајан допринос развоју историјске драме у периоду српског националног препорода.
Владимир и Косара
Причу о Јовану Владимиру први пут проналазимо у Летопису попа Дукљанина. Јован Владимир је био зетски кнез који је живео с краја десетог и почетка једанаестог века и први је српски проглашени светац. Његову легендарну љубав према Косари, ћерци бугарског цара Самуила, херојску борбу за слободу, богоугодан живот и мученичку смрт, којим ће и заслужити светачки ореол, представља Петар Прерадовић у драми Владимир и Косара.
То што драма Петра Прерадовића обухвата доста дугачак временски период, малтене читав Владимиров живот: и заточеништво код цара Самуила, и ослобађање, и остваривање љубави, владавину Зетом, и превару која ће довести до смрти – раздваја је од других драма које се баве истом темом.
Драма Петра Прерадовића, нажалост, није доживела велику популарност, опера је кратко извођена, и брзо је пала у заборав, али и поред тога, и данас представља значајан допринос историјској драми 19. века.
Марко Краљевић
Друга драма, алегорија Марко Краљевић, стекла је више популарности од Владимира и Косаре, али је данас и она у сенци Прерадовићеве лирске поезије. Као што смо рекли, ова драма Петра Прерадовића базирана је на познатој легенди да Марко Краљевић није мртав, већ само уснуо и да ће се пробудити када се у српском роду појави истинска тежња ка слободи. У њој се јаче осећају идеје илиризма, што је можда и разлог њене веће популарности. Навешћемо само један кратак монолог који изговара Дух словенски, а који добро осликава идеју ове драме – освајање слободе:
То ће рећи, посестриме:
У народу када нашем
Један јунак уздигне се
Кој’ крепости свога рода
У свом духу све садружи,
Који срећи рода свога
Своје силе све посвети,
Кој’ у жељи прослављења
Славу рода тражит буде,
Кој’ оружан сваким средством
Крепко буде дјеловати
Да пробуди дух народни:
Тај ће Марка пробудити,
А по њему дух народни.
У овој драми Петра Прерадовића снажно се осећају постулати романтизма: љубав према прошлости, величање националне слободе и, наравно, дубока повезаност с народним предањем.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге мање познате историјске драме, као што су: Краљ Стеван Томашевић Милоша Перовића,Чучук Стана Милорада Петровића Сељанчице, Лазар и Немања Милоша Цветића, Одметник Јована Грчића и многе друге.
Сва дела Петра Прерадовића можете видети ОВДЕ, а књигу Драме Петра Прерадовића ОВДЕ.