Skip to content Skip to sidebar Skip to footer
Ćir | Lat

Dositej Obradović: „Pismo Haralampiju”

Delo Pismo Haralampiju i drugi poučni tekstovi Dositeja Obradovića, reizdato sada u Portalibrisu, pred čitaoca stavlja izbor važnih tekstova. Pored Pisma Haralampiju, tu si i mnogi drugi tekstovi, kao što su: Ižica, Dositejev predgovor Etici, odabrani tekstovi iz dela Sovjeta zdravago razuma, Mezimca, Sobranija.

Dositej Obradović smatra se najvažnijim predstavnikom prosvetiteljstva u srpskoj književnosti, a upravo se njegovo Pismo Haralampiju uzima kao manifest srpskog prosvetiteljstva, odnosno programski tekst, tekst u kom pisac izlaže glavna načela i vrednosti kojima se autori vode prilikom stvaranja u eposi prosvetiteljstva. Ovaj tekst je u isto vreme i prvi Dositejev štampani rad, napisan 1783. godine, što znači da u njemu možemo pronaći Dositejeve stavove o književnosti sa samog početka njegovog bavljenja pisanjem i objavljivanjem. Sam tekst nije napisan sa namerom da bude programski tekst prosvetiteljstva u srpskoj književnosti, već je to pismo koje je Dositej pisao svom prijatelju iz Trsta, kako on kaže, „ljubeznom Haralampiju”, odnosno Haralampiju Mamuli. Kasnije je Pismo Haralampiju ipak objavljeno, a od strane proučavalaca književnosti i proglašeno za manifest srpskog prosvetiteljstva. Čitaocu će u ovom tekstu najzanimljiviji biti stavovi Dositeja Obradovića o književnosti, pisanju i objavljivanju dela. U samom pismu, obraćajući se svom prijatelju, Dositej govori da ima nameru da izda delo Sovjeti zdravago razuma (kasnije se ipak predomislio i prvo izdao autobiografiju Život i priključenija), ali govoreći o tom konkretnom delu, on odaje i ona opšta razmišljanja koja ima o književnosti. Jedan od ključnih Dositejevih stavova jeste da delo treba da bude „polezno” ili „od polze” narodu, tj. da bude korisno. Tu vidimo jedan od glavnih ciljeva prosvetiteljstva i jednu od glavnih odlika Dositejevog stvaralaštva – tekst treba da bude poučan. Ako imamo u vidu da u trenutku kada Dositej počinje da stvara srpski narod u najvećem procentu nije obrazovan i obrazovanje mu nije dostupno, ako imamo u vidu sve Dositejeve aktivnosti i težnju da donese što više toga u Srbiju, jasno je da on baš na to misli kad kaže korisno – korisno je za njega ono to će ljude opismeniti, naučiti nečemu novom, ono što će im približiti evropske vrednosti i sl. U vezi sa ovim je i Dositejev stav o jeziku, a on je u to vreme takođe veoma bitan za sve pisce – treba pisati narodnim jezikom jer samo tako to delo će moći da čita veliki broj ljudi, i ono će samo tako imati svoju svrhu i smisao. Ne treba ni napominjati koliko je napredan i prosvetiteljski Dositejev stav o jedinstvu srpskog naroda bez obzira u kojoj se regiji ili zemlji on nalazio, o potrebi da se prevaziđu verske i sve druge, suštinski ne tako bitne, podele.knjiga „Pismo Haralampiju i drugi poučni tekstovi” Dositeja Obradovića

Sovjeti zdravago razuma, delo o kom Dositej Obradović govori i u Pismu Haralampiju, našli su svoje mesto i u ovoj knjizi kroz dva odabrana teksta. Celo ovo delo sastoji se iz pet poglavlja i veći deo čine saveti koje pisac daje čitaocu o tome kako se treba ponašati, kako treba živeti, šta je moralno i ispravno, a šta ne. Uglavnom su to prevodi stranih tekstova, kojima Dositej ipak dodaje i nešto svoje. Opet, dakle, njegova želja da čitaoca pouči, a to se vidi i iz naslova tekstova koji su u ovoj knjizi – Ne kaj se, dobro čineći i Pravo reci, pa gledaj te uteci.

Tekst koji u ovom izboru zauzima najviše mesta jeste Ižica. Radi se o još jednom poučnom tekstu, odnosno zbiru više kratkih poučnih tekstova, koji su raspoređeni po azbučnom redu, a svaki tekst počinje upravo tim slovom pod kojim se nalazi. Sadržinski su tekstovi slični većini Dositejevih tekstova, to su neke mudre misli, stavovi i pre svega saveti i pouke čitaocu kako treba da se ponaša, često slikovito objašnjeni kroz neki primer, iz kog se kasnije izvlači pouka kako se treba ili ne treba ponašati. Sama reč ižica je naziv za jedno slovo koje se nalazilo u starom pismu. Nije slučajno što Dositej Obradović bira baš ovakav način organizacije svog dela – simbolično on čitaocima ukazuje na potrebu da nauče pismo, odnosno da se opismene, da to pismo i koriste tako što će čitati i sl.

I sve ostale tekstove koji su se našli u knjizi Pismo Haralampiju i drugi poučni tekstovi karakteriše želja Dositeja Obradovića da čitaocu bude korisno ono što je pročitao i didaktičnost, odnosno izrazita težnja da čitaoca pouči nečemu.

Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdate i druge knjige poznatijih i manje poznatih srpskih pisaca među kojima su: Vuk Stefanović Karadžić (Pisma, Srbija po Vuku, Srpske narodne pripovijetke, Život i običaji naroda srpskoga), Pavle Popović (Izabrane kritike: prosvetiteljstvo u srpskoj književnosti), Atanasije Stojković (Aristid i Natalija), Milovan Vidaković (Velimir i Bosiljka), Milan Đ. Milićević (Knez Miloš u pričama, Karađorđe u govoru i u tvoru, Iz mojih uspomena) i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.

Sva dela ovog autora pogledajte OVDE.

Ostavite vaš komentar

0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu